Како освојити тржиште Азербејџана

Навике потрошача у Србији и Азербејџану се и те како се разликују. Па, уколико неко жели да им прода своју храну, пиће, или услуге, мора добро да се потруди, кажу у српским компанијама.

"Занимљиво је да се овде кафа не пије тако често. Ми имамо широку палету чајева, па можда то може добро проћи", каже Марија Тодоровић из "Јумиса".

Ђурђица Јојић Новаковић из "Неопланте" каже да је Азербејџан тржиште на којем преовлађује муслиманско становништво, па би пре прошли производи који не садрже свињетину.

Србија и Азербејџан сарађују, али далеко мање и од потреба и од могућности двеју земаља. Жеља да пословање унапреди постоји. Компаније из Србије први пут су учествовале на сајму у Бакуу.

Директни састанци и преговори које имају са азербејџанским фирмама требало би да доведу до потписивања нових уговора. Велику шансу за извоз имају произвођачи садног материјала.

Иван Терзић из фирме "Агроексим" наводи да у Азербејџану постоје изузетне перспективе, јер су представници те земље донели одлуку да у наредних 10 година засаде преко 50 хиљада хектара винограда и воћњака.

Раздаљина између земаља и могућности транспорта нису неважни фактори. Често, и када поједине фирме уговоре продају, не знају како да је доставе.

"Разговарали смо са пар компанија које су биле на сајму око организације транспорта и појефтињења трошкова испоруке", каже Жељко Коњик из компаније "Банини".

Српски сир и неки слаткиши већ се могу купити у продавницама у Азербејџану. Дистрибутери кажу да су задовољни уговореним послом.

"Већ два месеца увозимо производе из Србије. За почетак то је био сир, српска бринза. Само у мају смо увезли два камиона. Намеравамо да почнемо да увозимо кајмак и остале младе сиреве", каже дистрибутер српских производа Емин Шарифов.

Осим повећања размене, Србија жели и да привуче инвеститоре из Азербејџана. Видосава Џагић из Привредне коморе Србије каже да су на сајму представили Слободну зону Пирот и могућности инвестирања.

"Представили смо пројекат луке у Ковину, поједине пројекте из области прераде хране, органске хране, тако да верујем да, с обзиром на ширину коју смо показали, можемо очекивати да нешто од тога има резултат у будућности", истиче Видосава Џагић.

Привући инвеститоре и продати производе није нимало лако. Зато би земља још више требало да ради на промоцији и маркетингу. Чињеница је да су Азербејџан и Србија пријатељске земље, али само због тога странци неће уложити свој новац у српску привреду.