Већа потрошња није решење

Гувернер Народне банке Србије Дејан Шошкић изјавио је да подстицање домаће потрошње, као рецепт за излазак из економске кризе, није применљив на Србију, јер би то директно утицало на повећање спољнотрговинског дефицита земље.

"Подстицање домаће потрошње може да има ефекта на велике економије, које највећи део те потрошње троше на начин да купују домаће производе. Код нас то, нажалост, није случај", истакао је гувернер Шошкић.

Како је објаснио гувернер, опције Србије су ограничене и "уколико бисмо се одлучили да додатно трошимо, пре свега, долазимо у сукоб са фискалним правилима", рекао је Шошкић за Танјуг.

"То би значило пораст јавног дуга, што би, истовремено, било не само у сукобу са Законом о буџетском систему, него би директно, по свој прилици, утицало и на раст цене финансирања нашег јавног дуга. Дакле, ту је тешко тражити решење", прецизирао је Шошкић.

Раст потрошње у Србији, по правилу, директно утиче на раст дефицита у трговинском билансу, што је један од основа макроекономске неравнотеже земље, сматра Шошкић.

"Ми много више увозимо, него што извозимо. То ми, грађани, знамо и на бази тога каква је сразмера домаћих и увезених производа у трговинама, а знају и привредници, имајући у виду колико процентуално извозе, а колико увозе репроматеријала, готових производа и услуга", објаснио је гувернер.

"Тај основни дебаланс, односно трговински дефицит, са растом потрошње би се у нашим условима повећао, са озбиљним последицама по питању макроекономске равнотеже, и тога како нас међународни инвеститори посматрају", рекао је Шошкић.

Гувернер наводи да је то на нивоу земље слично појединцу или предузећу. "Не можете континуирано трошити више него што производите, и не можете стално више увозити него што извозите. Те ствари су повезане и представљају једну врсту услова без кога се не може на дуги рок успоставити равнотежа", објаснио је гувернер.

Пошто такве опције, које се предлажу у светским стручним круговима, за Србију нису реална могућност, Шошкић је нагласио да преостаје, практично, само једна путања, "а то је да смањимо текућу потрошњу, да рационално користимо сваки динар буџетских средстава, односно новца пореских обвезника".

"Требало би да покушамо да у структури наших јавних расхода повећамо учешће за инфраструктуру, односно за јавне инвестиције и тиме покушамо да обезбедимо додатни стимуланс за економску активност и запосленост, али не да се иде у правцу већих нивоа буџетског дефицита", истакао је Шошкић.

"Подсетићу вас да у ситуацији у којој смо ми данас, а то је да имамо релативно ниска очекивања по питању привредног раста за ову годину од 0,5 одсто, укупан ниво буџетског дефицита се аутоматски и готово у целости преноси на прираст јавног дуга у односу на бруто домаћи производ", истиче гувернер. 

"Према томе, прираст јавног дуга има своје границе и уколико сами о томе не водимо довољно рачуна, тржиште реагује притисцима на девизни курс и подизањем цене финансирања јавног дуга земаља, рекао је Шошкић.