Председнички избори и курс динара

Даље слабљење динара према евру и интервенција Народне банке Србије, која је продала 40 милиона евра на девизном тржишту, нису повезани са резултатима председничких избора, јер је тражња за девизама значајно већа од понуде, а извозни резултати су и даље слаби, оцењују аналитичари.

Коментаришући јучерашњу интервенцију од 40 милиона евра и курсну листу НБС, према којој ће званични средњи курс динара данас бити 0,6 одсто слабији према евру, економиста Горан Николић рекао је Танјугу да је то, пре свега, последица покушаја банака да своје позиције држе у што већем износу у еврима, а што мање у динарима, како би се заштитиле од ризика.

"Дакле, ово што се дешава, дешава се независно од политичких прилика", подвукао је Николић и додао да је дефинитивно најважнији разлог то што имамо израженије проблеме са платним билансом него што је то било раније, а и због тога што смо прошле године имали и мањи раст спољнотрговинског и платнобилансног дефицита.

Други разлог је што ове године не можемо очекивати стране инвестиције као прошле и претпрошле године, јер до краја године није реално очекивати да буде такав обим инвестиција и прилив новца у земљу, рекао је Николић и додао да и прилив страних кредита стагнира.

У суштини имамо чак и одлив капитала из Србије, а највећи је исплата 20 одсто капитала "Телекома Србија", које је држава откупила од грчког ОТЕ-а, објаснио је Николић.

Према његовим речима, због даљег слабљења курса, не треба драматизовати ситуацију, зато што су девизне резерве НБС четири пута веће од новчане масе.

То значи да би, у случају да сви грађани, предузећа и компаније желе своје динаре на текућим рачунима и у кешу да размене за евре, Народна банка Србије могла све да их исплати са четвртином својих девизних резерви (укупне резерве износе 10,7 милијарди евра).

И економиста Драгован Милићевић сматра да интервенција централне банке на девизном тржишту и даљи пад динара према евру нема превелике везе са политиком, јер пад динара траје константно, због чињенице да је још увек тражња девиза значајно већа од понуде и због тога што имамо слабије извозне резултате.

"Имамо велику тражњу девиза по питању отплате, што државног дуга, што дуга предузећа, односно банака. То су више неки економски параметри него што су неке шпекулативне трансакције. Тачно толико је повећана тражња девиза у односу на понуду", објаснио је Милићевић за Танјуг.

Милићевић сматра да се мора ићи на смиривање курса када се направи аранжман са Међународним монетарним фондом и то ће бити велики трошак за Србију, јер ће се то морати враћати у неким наредним годинама, као и сваки кредит, "али би дошло до краткотрајне стабилизације курса".