Шпанија поново у рецесији

Гувернер шпанске централне банке Мигел Фернандес Ордонес рекао је да је његова земља поново ушла у рецесију, додајући да је пад БДП-а у последњем тромесечју 2011. године од 0,3 одсто настављен у првим месецима 2012. године.

"Погоршање дужничке кризе од прошлог лета прекинуло је крхки опоравак шпанске привреде започет годину дана пре тога", рекао је гувернер у обраћању скупштинском одбору.

После последњег тромесечја 2011. године у црвеном тенденција се наставила током првих месеци ове године, што значи да се шпанска привреда поново налази у рецесији, рекао је гувернер.

Два узастопна тромесечја пада БДП-а у некој земљи значе да је она ушла у рецесију.

Први званични подаци о шпанском привредном расту у првом тромесечју ове године очекују се 30. априла.

Изјава шпанског гувернера додатно је поткрепљена речима министра економије те земље Луиса де Гвиндоса, који је за лист Ел Мундо, рекао да се прво тромесечје ове године може упоредити са истим периодом прошле што, како је оценио, свакако није добар знак.

Нови проблеми шпанске економије поново су пробудили страхове везане за дужничку кризу у еврозони. Инвеститори су забринути да због новог таласа рецесије Мадрид неће успети да испуни зацртане мере за минимизирање буџетског дефицита.

Нема грчког сценарија

Де Гвиндос је, међутим, оспорио било какву могућност да ће Шпанији требати спасоносни пакет, као што је требао Грчкој или комшијском Португалу.

"Немамо план 'Б' зато што нам не треба. Шпанија неће тражити појас за спасавање. Никаква интервенција нам није неопходна", истакао је шпански министар економије за Ел Мундо.

Образлажући свој став и покушавајући да увери инвеститоре и Шпанце Де Гвиндос је објаснио да, упркос рецесији и великој незапослености, Мадрид и даље има изворе из којих може да финансира посрнулу економију.

"Земљи треба помоћ или интервенција када њени извори финансирања пресуше. То је био случај са Грчком, Португалом и Ирском. То апсолутно није случај са Шпанијом", додао је Де Гвиндос.

Према његовим речима све шпанске банке су ликвидне и имају довољно новца да исплаћују камате најмање наредних две године.

Де Гвиндос је као три темељна проблема Шпаније идентификовао: способност владе да испуни зацртане мере, ефекат који ће те мере произвести на иовако изузетно високу стопу незапослености од 23 одсто и да ли ће спорији раст додатно нашкодити банкама које су већ оптерећене кредитном кризом због слома тржишта некретнина 2008. године.

Влада деснице, која је дошла на власт у децембру је себи зацртала тежак задатак да смањи буџетски дефицит на 5,3 одсто од БДП-а ове године, са 8,5 одсто 2011. године и да га спусти и одржи на три одсто 2013. године, што већ многи економисти сматрају нереалним планом.