Потенцијал уљних шкриљаца

Србија је међу првих десет земаља у свету по резервама уљних шкриљаца, из којих се добијају нафта, гас и струја. Највећа производња је у Естонији, Кини и Бразилу. Естонска технологија важи и за најнапреднију, јер уљне шкриљце експлоатишу већ читав век.

Естонска енергетика заснована је на уљним шкриљцима. Цео североисток земље лежи на налазиштима. Имају један површински и два подземна копа, а у припреми је још један подземни.

"До шкриљаца долазимо бушењем и минирањем", рекао је директор производње "Енефит"-а Маркус Локо.

У јамским рудницима шкриљце ваде на дубини већој од 60 метара. Продуктивност је велика. Овде су багеристи плаћени по тони, тако да месечно зараде око 1.000 евра.

Годишња производња уљних шкриљаца у Естонији је 17 милиона тона. Њиховим сагоревањем покривају целокупну потрошњу струје, а прерадом добијају 400 хиљада тона нафте, коју користе бродови, индустрија и топлане.

"Производимо једну четвртину естонских потреба за дизелом, а циљ је да 2016. године, када се пусте сва нова постројења, производња буде четири пута већа од потреба земље. Естонија ће извозити сирову нафту из шкриљаца", навео је Прит Раид из "Енефит"-а.

Естонска државна компанија "Енефит" има пројекте у Јордану и Америци, а са Немцима ради на усавршавању технологија.

"Уљни шкриљац је интересантна сировина, има га у тако великим количинама да ће снабдевање сировом нафтом у будућности бити главним делом из шкриљаца. Те се технологије све више проширују. Ради се много истраживања у свету у разним правцима да се технологија побољша", изјавио је Никола Анастасијевић из "Ототек"-а.

Естонци много улажу у заштиту животне средине. Иако рударски крај, околина града Нарве на обали Балтичког мора је туристичка дестинација са спортско-рекреативним центрима.