Европски стандарди у земљорадњи

После добијања кандидатуре за чланство у Европској унији, много посла је пред Министарством пољопривреде, које прописе треба да усклади са европским.

Да би се знало чиме располажу сеоска газдинства за јесен је најављен попис, који је и основа за преговоре о придруживању када је реч о аграру. Стручњаци подсећају да, само удружени, земљорадници могу да рачунају на помоћ из фондова Уније.

У Србији се земљорадњом бави око 700.000 домаћинстава. Просечна величина поседа је око три хектара, шест пута мање од просека у Западној Европи. Сељаци у Србији гаје 30 крава на 100 хектара ораница, а фармери у Унији три пута више.

Са таквим производним потенцијалом тешко можемо да конкуришемо произвођачима хране у Унији, који производе много више меса, житарица, воћа и поврћа по хектару.

Драган Марковић из Задружног савеза Србије каже да су наши сељаци, поготово ситни произвођачи и средњи фармери, испод свих тих критеријума и просека и практично неће моћи да користе средства претприступних фондова.

Када се на јесен среде подаци после пописа пољопривредника, а последњи је био пре 44 године, знаће се чиме располажу наша села.

Први услов за све земљораднике јесте регулисано питање власништва земље и објеката.

И даље се дешава да се њиве воде на деду или прадеду. Неки се у међувремену прилагођавају условима тржишта.

Радиша Стефановић из села Крупац код Пирота каже да се створила потреба самоорганизовања, тако да су они на подручју општине Пирот основали удружење повртара са циљем даљег развоја производње поврћа у пластеницима и како би колективно пласирали производе.

Број задруга, које су некада биле главни облик организовања пољопривредника, готово је преполовљен. У Србији ради тек око 700.

Др Наталија Богданов са Пољопривредног факултета из Београда каже да је удруживање неопходно.

"Само удружени имају довољан обим ресурса који гарантује да ће остати одрживи пољопривредни произвођачи и након што добију подршку њоме моћи да остваре напредак у неком будућем периоду", каже Богданов.

Аграрна политика Европске уније неће се мењати ни после 2013. године. На нама је да усагласимо наше стандарде са стандардима Уније у производњи хране на њиви и у прерађивачкој индустрији.

Надлежни треба што пре кадровски и технички да оспособе Републичку управу за аграрна плаћања да добије акредитацију Уније, јер ће сва плаћања из Брисела ићи преко те институције.