Расту дугови градова

У ситуацији кад јавни дуг Србије премашује ниво договорен фискалним правилима, забрињава убрзано задуживање локалних самоуправа, упозорио је уредник часописа "Макроекономске анализе и трендови" (МАТ) Владимир Вучковић. Вучковић је указао на опасност да ће на крају држава морати да враћа све веће дугове локалних самоуправа.

На конференцији за новинаре, на којој су говорили сарадници Економског института, саопштен је податак Управе за јавни дуг да су дугови локалних самоуправа средином 2011. године достигли износ од 64 милијарде динара.

Вучковић је навео да је дуг локалне самоуправе половином 2011. био на нивоу од два одсто бруто домаћег производа (БДП) Србије, што није много, али да забрињава динамика задуживања која је убрзана у последње две године.

"Ово је веома важна област која није у фокусу јавности. Приметили смо да у претходне две године, нарочито у прошлој години, дуг локалних самоуправа динамично расте и да већ достиже два одсто БДП. Ово је битно, јер и дуг локалних самоуправа, према Закону о буџетском систему, улази у јавни дуг Србије", нагласио је Вучковић.

Владимир Вучковић је додао да је у последње две године локална самоуправа чак нето дужник, што значи да вредност дуга превазилази депозите које има локална самоуправа.

"То раније није био случај", навео је Вучковић и прецизирао да "у дуговиома доминира Београд са готово три четвртине од укупног дуга локалних самоуправа". Вучковић је указао и да да има индиција да је у другој половини прошле године локални дуг додатно увећан.

Економиста Иван Николић, који је радио анализу дугова локалних самоуправа за најновији број часописа "МАТ", истакао је да од укупно забележеног дуга средином минуле године на локалном нивоу, према подацима Управе за јавни дуг, дуговања Београда обухватају око 46,8 милијарди динара.

Други већи градови у земљи су, према речима Николића, знатно мање задужени, па је тако задуженост Ниша - 1,6 милијарди динара, Новог Сада 1,5 милијарди, а Крагујевца - 1,3 милијарди динара.

Николић је рекао да су се локалне самоуправе задуживале и повлачиле новац од међународних финансијских институција, пре свега Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке.

Он је нагласио да су убрзаном задуживању локалних самуправа "кумовале" и измене Закона о јавном дугу, где практично не постоји лимит када је у питању задуживање за реализацију капиталних пројеката.

"Олако је, чини ми се, остављено самовољи локалних самоуправа да се задужују без неког критеријума", навео је Николић и додао да је нарочито проблематично то када се виде каматне стопе по којима се ти кредити повлаче.

Према његовим речима, поједине локалне самоуправе узимале су кредите у еврима, по камати од девет до десет одсто. То, међутим, не важи за за Београд, који се јефтиније задуживао, нагласио је Николић.