Грчка рубикова коцка

Председник Француске Никола Саркози каже да су Француска и Немачка сагласне да Грчка треба да своје државне приходе ставља на рачун једног посебног фонда из којег би се сервисирао њен огроман дуг, у циљу спречавања банкрота.

Саркози је на конференцији за новинаре са немачком канцеларком Ангелом Меркел, такође, рекао да нови лидери Грчке морају да "преузму одговорност" и указао да ће било каква нова помоћ за спасавање те земље захтевати доношење одлука грчке владе у правцу смањења дуга.

Изјава Саркозија уследила је после 14. састанка француско-немачког Савета министара који је био посвећен координисању пореске политике двеју земаља, као и дужничкој кризи у зони евра, пренеле су агенције.

Меркелова је упозорила да Грчка неће добити никакву нову помоћ Европске уније док не постигне споразум са Европском комисијом, Европском централном банком и Међународним монетраним фондом о смањењу својих буџетских издатака.

"Грци су нам дали обећања која треба да се стриктно поштују. Нема другог избора, време истиче. У питању су дани. Споразум је одмах потребан", упозорио је Саркози, шаљући Атини "недвосмислену" поруку.

Меркелова је указала да ће и она и Саркози, као лидери двеју највећих економија у зони евра, остати јединствених мишљења и одлучни у свом приступу решавању проблема Грчке.

Француска и Немачка су дале подршку новом, другом пакету помоћи Грчкој од 130 милијарди евра како би та земља идућег месеца избегла банкрот, али је тај план изазвао политичка противљења у Грчкој због услова који предвиђају спровођење строгих мера штедње.

Неумољиви рокови

Иако је у подне истекао рок који је Европска унија дала Грчкој за прихватање новог пакета болних реформи, у Атини још нема договора владајућих странака. Брисел и ММФ надају се да ће споразум бити постигнут до сутра, како би Грчкој био одобрен нови пакет помоћи од 130 милијарди евра, чиме би се избегао банкрот земље.

Грчка коалициона влада прихватила је неке од захтева међународних кредитора. Између осталог да ове године отпусти 15 хиљада радника из јавног сектора.

Корак Атине указује на значајну промену става званичне Атине, будући да су државни послови досад били заштићени од озбиљне финансијске кризе, која траје већ две године.

Европска комисија је раније упозорила да Грчка већ касни са испуњавањем захтева Брисела у вези са политичким договором у оквиру ког се та презадужена земља обавезала да ће реформисати своју економију и смањити јавни дуг у замену за нови пакет међународне финансијске помоћи.

"Одлуке морају да буду донете, а лопта је сада у рукама Грка", поручио је портпарол европског комесара за економска и монетарна питања Олија Рена Амадеу Алтафаж.

ЕУ и Међународни монетарни фонд, у оквиру дугачке листе захтева, поред отпуштања у огромном грчком јавном сектору, траже и смањење минималне бруто месечне зараде која износи 750 евра.

Синдикати и удружења запослених противе се смањењу плата, указујући да би то продубило рецесију која траје већ четири године и повећало незапосленост која већ достиже 19 одсто.