Санкције Ирану, терет за свет

Санкције које Америка и Европска унија желе да уведу Ирану због спорног нуклеарног програма могле би да наведу Техеран да прекине извоз нафте, што би повећало цене црног злата на светским тржиштима за 20 до 30 одсто, упозоравају из Међународног монетарног фонда.

Оцењујући могуће сценарије које би мере Запада могле да изазову, ММФ наводи да би појачане санкције биле једнаке увођењу ембарга на извоз нафте.

Тиме би извоз Ирана потенцијално могао да буде смањен за 1,5 милиона барела дневно, што би даље узроковало скок цене нафте, сличан оном од прошле године када је почео рат у Либији.

Сукоби у северноафричкој земљи, који су трајали неколико месеци, онеспособили су производњу нафте, па је црно злато на берзама, услед мање понуде, прескочило психолошку границу од 100 долара по барелу. 

И то није све. Иран је запретио да ће, у случају даљих притисака, било да су оружани или финансијски, затворити стратешки теснац Ормуз кроз који пролази више од 20 одсто светске нафте.

Тиме би проблем био додатно погоршан, а цене нафте драстично би скочиле. Упозорење ММФ-а додатно појачава притисак на и овако деликатну економску ситуацију у свету.

Избори и дужничка криза коче санкције

Са једне стране, администрација америчког председника Барака Обаме покушава да нађе начин како да приволи друге земље да смање увоз иранске нафте, а да њена цена остане иста. Скок цене нафте не би био добро примљен код америчких гласача, а избори у новембру се ближе.

Европска унија, пак, има своје демоне са којима се бори. Поред дужничке кризе, све веће незапослености, инфлације и великог пада привредне производње европским земљама не треба још један терет на леђима. 

Уколико се узме у обзир то да је ЕУ у трећем кварталу 2011. године увезла нафте за више од седам одсто него у претходном тромесечју, онда је потпуно јасно да би било какво ремећење испорука црног злата из Техерана било погубно по европску економију.

Иако је Унија 23. јануара увела Ирану ембарго на извоз нафте, он неће потпуно ступити на снагу пре 1. јула, како земље које су веома зависне од увоза нафте из Техерана не би биле погођене.

Потез ЕУ уследио је након што је Обама 31. децембра потписао закон којим се уводе финансијске санкције Техерану, а којима је циљ да обесхрабри ирански нуклеарни програм.

Иран дневно производи око 3,5 милиона барела нафте, уз додатних 500.000 барела кондензата нафте, а извози око 2,6 барела, од чега око 50.000 барела у виду нафтних деривата.