Развојна банка, "за" и "против"

После више најава, Србија би ове године коначно требало да добије Развојну банку која постоји у већини земаља. Закон је достављен Скупштини на усвајање, а банка ће, тврде у Влади, почети да ради ове године. 

Највећи проблем српске привреде су паре. Банкарске позајмице уз двоцифрене камате, кажу привредници, не воде у раст већ у понор.

Развојна банка би требало да помогне јефтинијим позајмицама првенствено малим и средњим предузећима, за развој конкурентности и извоза, за пољопривреду, енергетику, инфраструктуру...

"Мислим да је најважније да почне са радом и да ће банка бити коректинви фактор посебно за оне гране и оне територије које нису чисто комерцијалне а јако су важне за друштво и државу с аспекта незапослености, регионалног развоја", рекао је Топлица Спасојевић, ИТМ Група.

За развојну банку ове године у буџету нема пара, а у наредне три године требало би да буде издвојено 400 милиона евра за њен минимални капитал, што је недовољно, кажу привредници.

"Захтев српске привреде и комплетне заједнице је да то буде минимум милијарду евра како би проблем развоја и конкурентности био подигнут и смањен ниво техничког заостајања", рекао је председник Привредне коморе Милош Бугарин.

Државни секретар у Министарству финансија Душан Никезић сматра да је та висина капитала довољна, јер, како каже, то неће бити једини извор финанасирања банке.

Преко Развојне банке ићи ће кредити међународних финансијера па ће она имати много више новца од 400 милиона евра капитала. Средства ће преко пословних банака усмеравати у одређене гране привреде, а банке ће одлучивати коме ће дати позајмицу и сносиће ризик.

Међутим, у предлогу закона стоји и да Развојна банка изузетно може и директно да одобрава зајмове у име и за рачун државе. Тај изузетак, могао би да подстакне корупцију, упозоравају поједини стручњаци.

"Овај текст закона ако буде усвојен у овој форми, управо је против корупције каква постоји у систему. Овако ми не знамо шта се догађа јер се државне паре троше на много тачака у систему, нема јавног полагања рачуна, не зна се колико је кредита наплаћено, не зна се ефикасност употребе тог новца и много тога се не зна", рекао је Бошко Живковић, професор на Економском факултету.

Ако посланици наредног месеца усвоје Закон о Развојној банци, до краја године престаће да постоје Фонд за развој и Агенција за осигурање и финансирање извоза.