Помоћ значајна, али недовољна

То што Влада помаже, знак је да кризе има и у главама оних који о помоћи одлучују, оцена је пословног света. Свесни да 18 милијарди динара није довољно, кажу да је добар знак то што се улаже у праве ствари.

"Пољопривреда је кључна грана која може да помогне и у извозу и у запошљавању, а са друге стране добро је што и новац који се распоређује за остатак привреде иде преко фонда за развој који ће вероватно бити и почетак неке развојне банке", рекао је привредник Топлица Спасојевић.

За економисте, цео пакет мера није новост, јер је већ предвиђен буџетом за ову годину.

"То је опет значајно мањи него што је било претходних година, управо због чињенице да није било реалног повећања буџета, а са друге стране буџертски расходи биће увећани са отплатом камате", рекао је Драгован Милићевић из Центра за консалтинг.

Економиста Мирослав Здравковић каже да ће бољитка за кориснике тих средстава свакако бити.

"Средства коме су усмерена имаће бенефиције од тога. Опет остаје питање буџетске процедуре и дискреције о одлучивању, зашто неком новац иде, а не иде неком другом", рекао је Здравковић.

У Министарству економије планирају и додатне мере помоћи које ће, кажу, још олакшати пословање привреде.

"Закон о редовности плаћања, ми ћемо га презентовати јавности следеће недеље који је припремљен и који треба да ограничи рокове плаћања на 60 дана"рекао је Небојша Ћирић, министар економије и регионалног развоја

"Морамо доћи до консензуса између Владе, Народне банке и банака око начина на који Народна банка, али и банке могу помоћи привреди, кроз одређене административне мере, које треба да омогуће исто или још веће финансирање привреде од стране банака и јефтиније финансирање", истакао је Ћирић.

Осим помоћи, пословни свет од државе очекује и да их растерети трошкова пословања. Подсећају да и даље муче муку са високим каматним стопама и обезбеђивањем финансијских средстава. Међутим, ове године нема субвенционисаних кредита за ликвидност.