Оживљавање кредитне активности

Гувернер Дејан Шошкић очекује да ће банке у Србији, пошто имају довољно расположивог капитала и акумулираних ликвидних средстава, у 2012. години одржати кредитну активност, али  и подићи је на виши ниво, "уколико укупни привредни услови буду почели да се мењају на боље".

Шошкић је, у изјави Танјугу, истакао да ће приступ изворима средстава, посебно са међународног тржишта, бити отежан у 2012. години, посебно имајући у виду да је унутар ЕУ донета одлука о подизању нивоа капиталне адекватности банака, што оне могу постићи на два начина, било да подигну ниво капитала, или смањењем своје ризичне активе.

"Смањивање такозване ризичне активе, заправо, подразумева да се нови кредити не одобравају. То је једна објективна опасност, јер у укупном скупу тих нових кредита су и кредити које матичне банке из иностранства могу да одобре њиховим банкама кћерима у земљама попут Србије", објаснио је гувернер.

"Другим речима, то може да има утицаја и на расположивост финансирања матичних банака према банкама у Србији, али треба имати у виду да су банке у Србији ликвидне, капитализоване и да имају средстава", истакао је Шошкић.

"Ми смо у пар наврата говорили да домаће банке имају и девизна и динарска средства у значајној мери. Оно што недостаје, то је већа кредитна активност, расположивост тих средстава за финансирање привреде, у смислу да банке још увек недовољно храбро наступају на овом тржишту и у ситуацији када је рецесија не одобравају довољно кредита", навео је гувернер.

Према речима Шошкића, Народна банка Србије је на то покушала да утиче новом Одлуком о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банака којом се од банака захтева да издвајају мање резервације по основу одобрених кредита за одређене категорије дужника.

Он је објаснио да су то "предузећа која нису првокласна, али имају способност враћања кредита на средњи и дуги рок".

Чишћење биланса 

Уз нову Одлуку о класификацији билансне активе и ванбилансних ставки банака, то су добре основе да у 2012. години имамо стабилност, која се не доводи у питање, али и простор за додатну кредитну активност, истакао је Шошкић.

Шошкић је напоменуо да је НБС још раније током 2011. године донела одговарајуће измене у постојећој регулативи што је било усмерено на олакшавање рефинансирања и реструктурирање постојећих кредита, а истовремено, у оквиру споразума са ММФ-ом, постоји обавеза да се у скупштинску процедуру стави закон о факторингу којим би се регулисала куповина и продаја потраживања.

"То би био закон који би могао да олакша банкама да очисте своје билансе од проблематичних кредита, да по том основу смање терет регулаторних трошкова, који су ту управо због тих проблематичних кредита, који представљају ризике у банкарском систему, и да по том основу омогуће једно лакше, здравије и јефтиније пословање у наредном периоду", објаснио је гувернер.

Гувернер је истакао да је део настојања да се кредитирање учини јефтинијим и ефикаснијим, и процес динаризације, на коме НБС континуирано ради и радиће у наредном периоду, "јер управо због недовољно присутних динарских кредита, без валутне клаузуле, имамо у систему одређене ризике, који онда изазивају регулаторни трошак, а он онда утиче на каматне стопе".

"Када постепено буде почело да се повећава учешће кредита у динарима, без валутне клаузуле, онда ће и тај потенцијални регулаторни трошак, због нижих ризика у систему, моћи да иде доле. Самим тим се стварају услови и за смањивање каматних стопа", нагласио је Шошкић.