Гориво од јестивог уља

Угоститељски објекти и установе од Нове године неће моћи да бацају употребљено јестиво уље. Моћи ће да га предају овлашћеним сакупљачима, а од тог зејтина производиће се биодизел, а чува се и животна средина.

Сваки грађанин у Србији потроши просечно 16 литара уља годишње, а најчешће то уље завршава у канализацији. Ретки су они који га не баце.

Власница ресторана Надица Филић каже да немају где да складиште уље. "Сакупљамо га, па враћамо добављачу. То нам је једино решење за сада", каже Надица Филић.

Убудуће, ресторани, радничке мензе, хотели, школске и здравствене установе и институције које спремају више од 20 оброка дневно мораће да га сакупљају.

Даваће га овлашћеним предузећима за прераду са којим ће склопити уговор. У свим градовима и општинама планирано је отварање сабирних центара.

"Неко ко је добио дозволу за сакупљање, складиштење и транспорт требало би да постави одређене контејнере специјализоване само за прихват уља из ресторана или од грађана", наводи Радмила Шеровић из Министарства животне средине.

Друга могућност је да грађанима буду подељени контејнери како би они из домаћинстава сакупили уље, каже Радмила Шеровић.

Само два предузећа за сада су добила дозволу за прераду јестивог уља у биогориво, а регистрована су 23 сакупљача. Ненад Марковић је одавно у том послу за који каже да је будућност, јер биодизел у потпуности замењује дизел Д2.

Марковић каже да његова фирма прикупи око пет шест тона, што је, како наводи, врло мало. "Према проценама мојих колега, у Србији може да се сакупи око 500 тона и нешто више месечно", истиче Ненад Марковић.

Инспекције ће контролисати сакупљање и за непоштовање прописа предвиђене су казне од 250 хиљада до милион динара.