Јавни дуг "у црвеном"?

Јавни дуг Србије на крају септембра износио је 14,7 милијарди евра, за 1,5 милијарди више у односу на крај јуна, објавила је Народна банка Србије.

Током првих девет месеци 2011. године, јавни дуг је повећан за 2,6 милијарди евра, или за 4,8 процентних поена укупног домаћег производа.

Јавни спољни и јавни унутрашњи дуг повећани су у истој мери - за по 1,3 милијарде евра.

Повећање стања јавног дуга резултирало је растом његовог учешћа у процењеном БДП на 46,7 одсто.

Према методологији Министарства финансија, коју оно користи за оцену испуњености услова прописаних Законом о буџетском систему, учешће јавног дуга у БДП је ниже и износи 44,5 одсто.

У случају прекорачења лимита за јавни дуг од 45 одсто БДП, закон налаже обавезу Фискалном савету и Влади да Народној скупштини поднесу план враћања дуга у дозвољене оквире, подсетила је НБС.

За разлику од претходна три тромесечја када је јавни дуг увећан пре свега по основу задуживања државе на домаћем финансијском тржишту, у трећем тромесечју је порастао првенствено по основу задуживања на светском финансијском тржишту, и то јавни спољни дуг за 1,2 милијарде евра, а јавни унутрашњи дуг за 222,7 милиона евра.

Од тога се 210 милиона евра односи на индиректне унутрашње обавезе по основу гаранције за кредит "Србијагаса", навела је НБС.

Повећање јавног спољног дуга највећим делом је последица задужења Србије по основу продаје еврообвезница на светском финансијском тржишту у износу од милијарду америчких долара.

Такође, повећане су директне спољне обавезе државе за 200 милиона евра по основу макроекономске помоћи Европске уније, као и индиректне спољне обавезе за 120 милиона евра по основу гаранције дате за кредит Европске инвестиционе банке (ЕИБ) компанији "Фијат компакт аутомобили Србија".

Задуживање државе у доларима у трећем тромесечју утицало је на измену валутне структуре јавног дуга у правцу повећања дела дуга у доларима, са 12,2 на 17 одсто. Део јавног дуга у динарима смањен је с јунских 18,5 на септембарских 17,7 одсто.

Највећи део јавног дуга је и даље у еврима из иноси 56,9 одсто, док се на друге валуте и специјална права вучења односи 8,8 одсто.

Каматна структура дуга није знатније промењена.

Удео јавног дуга уговореног по фиксним каматним стопама на крају септембра износио је 70 одсто, у односу на јунских 69,6 одсто, а преосталих 30 одсто уговорено је по варијабилним каматним стопама.