Камерон, сам против свих

После јучерашњег договора у Бриселу о решењу дужничке кризе у еврозони, многи се питају да ли је на помолу стварање два европска колосека. Напори Француске и Немачке да свих 27 чланица Уније прихвати споразум нису успели, због одбијања Велике Британије да се одрекне дела овлашћења.

Гардијан оцењује да је "не" из Лондона лоше за Велику Британију, као и да Европска унија више никада неће бити иста.

За британског премијера Дејвида Камерона улог на бриселском самиту био је превелик.

Прихватањем пореза на финансијске трансакције и новим буџетским прописима угрозио би се британски банкарски и пословни сектор сконцентрисан у лондонском Ситију, који годишње приходује 10 одсто бруто домаћег производа.

Многи се питају није ли Британија већ једном ногом ван Европе, док франуцски лист Монд одлази најдаље, са насловном страном: Европа двадесет седморице је готова.

Британски министар финансија Џорџ Озборн наглашава да Британија не излази из ЕУ већ је у ствари штити као институцију која треба да служи свим својим чланицама, укључујући и Британију.

"Ако еврозона жели даљу интеграцију, то ће морати да уради без измене европског уговора", навео је Озборн.

Због спаса европске валуте, лидери 17 чланица еврозоне и још шест чланица Уније прихватају увођење националних кочница за дугове и аутоматских санкција против земаља са дефицитом, баш како су захтевали Ангела Меркел и Никола Саркози.

На самиту је договорено да се ММФ-у да 200 милијарди евра кредита, како би се помогло дужничким земљама. Ипак, нема консензуса о заједничким евро-обвезницама. Економиста Урлих Катер каже да тржишта траже конкретне договоре и брзо деловање.

"Политичари су дали основне смернице за борбу против кризе. Наредних дана сви ће бити на тесту", навео је Катер.

Коментаришући договор у Бриселу, саветник премијера Србије Јуриј Бајец каже да је постигнути споразум био једини могућ.

Чланице еврозоне сада ће морати да координирају фискалне политике и буду под заједничком контролом Брисела, како би се одмах кажњавало непоштовање договора, настављањем неодговорне политике јавне потрошње и мањком у буџету већим од три одсто бруто домаћег производа.