Губиташи имају веће плате

Продуктивност у приватним компанијама током прошле деценије порасла је седам пута више него у јавним предузећима, али плате код приватника и даље су знатно мање.

Јавна предузећа располажу трећином имовине српске привреде, многа имају и монополе, а стварају свега око десет одсто профита домаће економије.

Према анализи њиховог пословања коју је урадило Министарство финансија, продуктивност у јавном сектору током последње деценије порасла је свега 18 одсто, а у приватном чак 126 одсто.

Ипак, запослени у јавним предузећима зарађују готово 40 одсто више него радници у приватним фирмама.

Влада је анализирала пословање 16 највећих од 695 јавних предузећа. Показало се да су она у 2010. направила 28 милијарди динара губитка, двоструко више него претходне године.

Највише ЕПС, "Ресавица", "Железнице", "Јат", "Путеви Србије". И поред тога, запослени у јавним предузећима имају готово 40 одсто веће плате од просечних, у неким фирмама и троструко веће.

"Тачно је да јавни сектор може бити ефикаснији, да може бити мања потрошња. Тражи се да јавна предузећа воде социјалну политику. Гас је поново 25 одсто нижи од цене по којој га набављамо", каже директор "Србијагаса" Душан Бајатовић.

Бајатовић наводи да се затим говори како јавни сектор није профитабилан.

И јавна предузећа на локалном нивоу муче дугови, неликвидност, вишак запослених, али је радно место у њима и даље сан за све који раде у приватном сектору.

"Моја плата и плата запослених у ЈКП 'Топлане Ваљево' дефинисана је планом и програмом пословања. Ниједна измена није могућа без одобрења министарства надлежног за праћење реализације исплате зарада", каже директор ЈКП "Топлана Ваљево" Драган Деспотовић.

"У поређењу са осталим топланама, директор ваљевске има нижу плату чак од неких монтера у другим топланама или нижу или исту коју имају руковаоци у појединим топланама", каже Деспотовић.

У јавном сектору се исплаћују плате, а у приватном зараде које су резултат продуктивности и квалитета, кажу власници фирми које, за разлику од већине јавних предузећа, остварују добит.

"Мислим да је много лагодније и боље живети у јавном сектору где је радно место загарантовано, где се рад не мери као у оваквим фирмама", каже Радош Јовичић из АД "Гоша" у Симићима.

Утицај политике на јавни сектор

Јовичић наводи да у јавном сектору још важи правило "не може мало да ме плати колико могу мало да радим", што у приватном сектору није случај.

"Сви ми из приватног сектора се налазимо на тржишту, сви наши трошкови улазе у комплетну калкулацију наших производа и да ли ћемо нешто продати или не зависи од много тога", каже Мирослав Окука из "Таркета" у Бачкој Паланци.

Јавна предузећа су више политичка него економска категорија и зато је могуће да зараде расту далеко брже од продуктивности, објашњавају стручњаци.

"Код приватног сектора пад продуктивности води предузећа у тежак финансијски и економски положај. Код јавних предузећа ситуација је другачија и кад бележе губитке она функционишу без великих проблема, осим што смањују капитал", истиче економиста Драгован Милићевић.

Уместо реформи и приватизације, које су за економисте једино решење проблема јавног сектора, Влада је недавно одлучила да врати дугове више јавних предузећа и установа према инокредиторима вредне 655 милиона евра, 590 милиона долара и 627 хиљада швајцарских франака.