Грађане чека тешка година

Грађане Србије чека веома тешка 2012. година, а много тога ће, када је реч о економској ситуацији у земљи, зависити од дешавања у еврозони, поручили су стручњаци Економског института.

Економиста Стојан Стаменковић изјавио је да се, паралелно са кризом у еврозони, у Србији средином наредне године одржавају и избори, а познато је из ранијег периода да се пола године пре избора не мења економска политика нити исправља систем.

"Чак и да се избори одрже у овом месецу, ми нећемо имати много бољи живот него 2011. године", рекао је Стаменковић износећи своју процену да ће раст бруто домаћег производа у овој години највероватније достићи свега 1,5 одсто.

Подсећања ради, према последњој процени ММФ-а изнетој након договореног стендбај аранжмана из предострожности, Србија би требало да ову годину заврши са привредним растом од два одсто.

Стаменковић је навео да све то заједно са ревидираном прогнозираном стопом раста за наредну годину са три на 1,5 одсто, доводи до закључка да ће бити "створени проблеми у фискалној сфери".

Председник Економског института Александар Влаховић, такође, сматра да ће 2012. године бити "јако тешка година, а каква ће бити одговорност владе, више ћемо сазнати када будемо видели буџет за 2012. годину".

Избори, каже Влаховић, неће утицати на политику владе, а треба имати у виду и да постоје фискална ограничења која се поштују.

Према његовим речима, једино је могуће да ће морати да се редефинише правило о учешћу јавног дуга у БДП-у земље.

Делимична приватизација јавних предузећа и реформа пензионог осигурања, два су кључна потеза које наводи Влаховић.

Опоравак привреде заустављен 

Стални представник ММФ-а за Србију Богдан Лисоволик изјавио је да је опоравак српске привреде заустављен у другом кварталу ове године и да је сада прогноза привредног раста за 2012. годину пала на 1,5 одсто.

Лисоволик је на представљању новог броја часописа Макроекономске анализе и трендови у Економском институту рекао да је економски опоравак Србије у великој мери заустављен због успоравања активности у еврозони.

Он је додао да стална кашњења у плаћању привреде и повећање броја ненаплативих кредита банака додатно оптерећује економски развој у Србији.

"Ипак, постоји неколико оптимистичких показатеља као што је враћање инфлације на једноцифрен ниво и то што су међународна тржишта мање нервозна када је у питању Србија", навео је Лисоволик.

Ти резултати, како је упозорио, могу да ишчезну уколико се смање обавезне резерве банака, "које могу Народну банку Србије да лише резервне ликвидности која је од суштинског значаја за време тензија у еврозони", истакао је Лисоволик.

Лисоволик је додао да ће јавни дуг Србије пробити кључну границу од 45 одсто бруто домаћег производа, па су неопходне благовремене мере како би се тај проблем решио.

Раст пољопривредне производње  

Члан Фискалног савета и уредник МАТ-а Владимир Вучковић каже да од маја ове године индустријска производња у Србији стално пада. Вучковић је навео да је тај пад у септембру био три одсто.

"Пад прерађивачке индустрије је од маја до октобра био око шест одсто, а укупне индустрије за седам одсто", рекао је Вучковић. 

Вучковић је истакао да је за десет месеци ове године раст укупне индустрије сведен на два одсто, док је у првој половини године износио 4,5 одсто. Прерађевачка индустрија, како је додао, скоро да и нема раст, јер је у односу на исто време прошле године повећана 0,1 одсто.

"Има неколико позитивних показатеља, као што је пољопривредна производња, која може да забележи пораст од око један одсто у одсносу на 2010. годину", навео је Вучковић.