Водоник као "свети грал" енергетике и скупа инвестиција

Сједињене Државе улажу 750 милиона долара у градњу капацитета за производњу и коришћење водоника. Сматрају да је кључ за смањење загађења. Водоник се производи електролизерима који растављају воду на водоник и кисеоник. На томе мора да се ради – поручују и српски енергетичари. У "Србијагасу" су оформили тим који ће радити на примени решења – интеграције водоника у постојећи систем. Ресорно министарство најављује подстицаје док се разрађују планови где би код нас водоник могао да се производи.

Аутомобили, авиони, свемирске летелице, бродови. Иако их је мало, та возила већ иду на водоник. Део јавности тај гас посматра као свети грал енергетске транзиције.

"Водоник ће донети и нешто што ће бити значајно за Србију, а то је диверзификованост ресурса којима Србија располаже, треба да будемо свесни да поред фосилних горива, воде, сунца, ветра, можда је и водоник енергент који ће помоћи сигурности и енергетике Србије и ЕПС-а у наредном периоду", каже Душан Живковић, в.д. директора ЕПС-а.

Препрека на том путу је много. Технологија производње водоника је скупа, а није развијена ни инфраструктура. На усвајање нацрта водоничне стратегије, од пре две године, још се чека. Такође, и на израду нове енергетске стратегије. Припрема се – одговарају у ресорном министарству.

"Закон о коришћењу обновљивих извора енергије је већ предвидео основ за увођење првих подстицаја за коришћење обновљивог водоника. Наш фокус у наредном периоду биће да осмислимо систем подстицаја и покренемо тржиште водоника у Србији, али и да размотримо могућност успостављања регионалне сарадње у овој области", рекао је Раде Мрдак, саветник за зелену енергију у Министарству рударства и енергетике.

"Препозната је могућност да лука Панчево представља сјајну прилику да се на тој локацији започне са пилот постројењем које би подразумевало производњу хидрогена из соларних панела", каже Милан Здравковић из "Србијагаса".

Експерти су, међутим, песимистични. Иако кажу да би се први аутомобили на водоник могли видети на улицама Београда већ за пет година, реализација идеја о преради и коришћењу тог гаса је неизвесна.

"Ако наставимо овако како смо последњих годину дана кренули, треба нам 200 или 300 година, да будемо оптимисти. Суштина је да се у овој области фокусирамо на људе који знају, на процесе који су прагматични и, врло важно, да се врло добро сагледа улога државе", указује Миљан Вуксановић, стручњак у области енергетике.

Држава, наглашава, треба да уложи на више фронтова ако жели да се окрене употреби водоника.

Уз директна улагања од око 100 милиона евра до 2030. године, за Вуксановића је кључ – реформа образовања.