Пензионери на шалтерима апотека рачунају имају ли новца за терапију, неки морају да се врате по рецепт за јефтинији лек

Пензионери месечно за лекове издвајају од неколико хиљада до преко 20.000 динара у зависности од здравствених проблема које имају, кажу у Удружењу "Амити". То је велики удар на новчаник бројних пензионера. Предлажу да држава конкретном мером припомогне. Још једно решење виде у превенцији. Најстарији суграђани, као и остало становништво, кажу стручњаци, најчешће оболевају од кардиоваскуларних аутоимуних, респираторних и малигних болести.

Када легне пензија, многи пензионери из поште иду право у апотеку, јер здравље нема цену – али, имају је лекови.

Већина пензионера не добацује до просечне пензије, која је у децембру износила 39.850 динара, а стање у новчанику значајно диктира колико могу да уложе у своје здравље.

"Онима који имају високе пензије неће бити скупо да издвоје месечно 20.000 динара за лекове. Ко има пензију тек нешто више од 20.000, њему је и 1.000 динара велики издатак. Шта раде – одричу се неких, суплементе не узимају, узимају преписане и то углавном оне где је минимална партиципација", каже Надежда Сатарић из Удружења "Амити".

Неки у апотеку дођу с једним рецептом, а када се на шалтеру пресаберу, врате се код лекара по други рецепт.

ешава се да када дођу да подигну прописану терапију, али немају новца за скупљи лек новије генерације. Упућујемо их код изабраног лекара који ће евентуално да промени лек за јефтинији из исте групе за исто хронично обољење. Лекови који су на А листи, плаћају 50 динара по кутији партиципацију или су особођени плаћања. Лекове на А1 листи плаћају, али само процентуално учешће од 10 до 90 посто", наводи Јелена Лечић из Апотеке "Београд".

Предлог држави како би се помогло угроженим пензионерима

Лекари се, када одређују терапију, кажу, приоритетно воде тиме да буде одговарајућа и да пацијенту објасне зашто је важно да користи то што му је преписано.

"На здравственим књижицама видимо углавном да ли су социјално угрожени или не. Ако тај податак знамо, водимо рачуна о ценама, али ако је нешто неопходно и скупље, лекар мора да нагласи пацијенту. Дешава се, не кажем да је често – од један до три одсто, да има оних који због скупоће не узимају терапију", истиче др Снежана Деспотовић Кушљевић, начелница Опште медицине Дома здравља Палилула.

Удружење "Амити" предлаже меру.

"За скупље лекове било би веома важно да држава преузме већи део трошка, а да буде мања партиципација за кориснике", објашњава Сатарићева.

Користи пензионерске картице

У међувремену, од користи може бити пензионерска картица, бар када је реч о попустима на суплементе, чајеве, креме и сличне производе.

Поводом наше молбе за саговорника, из Републичког фонда за здравствено осигурање упутили су нас на Фонд ПИО, али из Фонда до закључења прилога одговор није стигао.

Можемо ли сви заједно доћи до тога да се после поштено завршеног радног века нико не осећа понижено јер себи не може да приушти неки лек.

петак, 01. новембар 2024.
14° C

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи