Високи Дечани: "Kоха" погрешно представила историју Цркве Богородице Љевишке

"Током средњег века, црква је служила као главна епархијска црква за православне хришћанске епископе, који су говорили српски језик и били повезани са српском династијом Немањића, која је имала престоницу у Призрену. Не постоје конкретни писани докази о било каквим дарданским етничким црквама. Дарданија и касније Мезија, које се помињу у римским хришћанским изворима, биле су административне регије Царства и нису повезане искључиво са модерним етничким идентитетима", наводи се у саопштењу манастира.

Додаје се да је портал Kоха, "некада познат по професионалном новинарству, сада постао медиј који често објављује једностране, псеудо-историјске текстове који подстичу етничку и верску мржњу, посебно против Српске православне цркве".

Из манастира Високи Дечани наводе да је важно напоменути да је Црква Богородице Љевишке, првобитно касно источноримска, византијска црква из 11. века, подигнута у част Богородице Милостиве.

"Дотрајала црква реконструисана је у 14. веку од стране српског краља Стефана Милутина, који је додао значајне карактеристике, дајући јој садашњу структуру са пет купола", пише у саопштењу.

Додаје се да основа сваког демократског друштва "треба да буде поштовање различитих верских и културних идентитета, који у свом универзалном значењу припадају свим народима Kосова, Европе и целог света".

"Медији који шире лажне вести и индиректно подстичу етничко насиље и секташтво су штетни по Kосово и истичу потребу за дугорочном заштитом српског православног наслеђа у региону", поручују из Високих Дечана.

Портал Kоха објавио је раније данас текст "Црква Свете Петке у Призрену, универзална културна баштина Kосова" аутора Агона Резје за ког се наводи да је средњовековни истраживач и докторант на Универзитету у Загребу.

Резја пише да црква није подигнута у српско или византијско време, већ је повезује са Дарданцима.

"Била је старија, па се у проучавању њених темеља на основу археолошких налаза испоставља да је ова црква подигнута на темељима паганског дарданског светилишта", наводи се у тексту.

Он наводи да се врши "политичка и културна инструментализација цркава на Kосову", а за мартовски погром 2004. године пише да су цркве на KиМ "у српским и међународним академским круговима, нажалост, описане као српске".

У марту 2004. године у акцијама албанских екстремиста је за три дана убијено 19 људи, запаљено близу 1.000 српских кућа и 35 цркава и манастира, а протерано 4.000 Срба.