Дојаве о бомбама лажне, а паника стварна – ко прети и коју казну може добити

Почело је прошле године са дојавама о постављеним бомбама на летовима за Русију. Потом су следиле школе, тржни центри, мостови и поједине јавне институције у Србији. Затим је хакован катастар, па је на неко време све утихнуло.

Талас дојава о бомбама је и ових дана. Сада су на мети основне школе, а у уторак је евакуисана зграда РТС-а и Јавни сервис Војводине. 

Ивана Рамић је гостујући у Београдској хроници објаснила да се пред Вишим судом у Београду воде кривични поступци за та кривична дела уколико су учињени путем рачунарских мрежа, рачунарских система, односно друштвених мрежа и електронске поште.

Уколико то није случај, ако је такво дело учињено телефоном, можда писмом или на неки други начин, да није у питању рачунарски систем, онда је то суђење за та кривична дела у надлежности основних судова, који су у месту надлежности према месту извршења кривичног дела.

У највећем броју кривично дело изазивања панике и нереда

У прошлој години је било више од 1. 200 контрадиверзионих прегледа због дојава о бомбама у Србији.

Рамићева оцењује да је највероватније у највећем броју случајева у питању кривично дело изазивање панике и нереда.

Указује да је кривично дело тероризма комплексније. Тада је, истиче, неопходно да се током поступка утврди и докаже да је учинилац инкриминисане радње предузимао у намери да озбиљно застраши становништво или да државу Србију, страну државу или међународну организацију принуди на нешто учинити, нарушити уколико то доведе до озбиљног угрожавања уставног уређења, економског система, политичког система, и слично.

И у том смислу, тада инкриминисане радње могу бити, између осталог, отмица, узимање талаца, отмица ваздухоплова или брода или неког другог средства превоза

"Ми па имамо пет ставки, уколико су све испуњене, значи дошло је до панике, то је нешто што се наравно цени у сваком конкретном случају. Да би ово кривично дело постојало, односно да би учинилац који је идентификован као сумњиво лице био оглашен кривим, неопходно је да се утврди да је износио или проносио лажне вести или тврдње које су довеле, које су изазвале панику или теже нарушавање јавног реда и мира", прецизирала је судија.

Истиче да засигурно, уколико долази до евакуације зграде, посебно када су у питању сензибилне категорије, деца, то код њих изазове много више страха и панике и узнемирености, код њихових родитеља, наставника и професора.

"Тако да то је нешто што се цени.У сваком конкретном случају, али овде можемо, ја мислим, засигурно говорити о изазваној паници", наглашава Рамићева.

Које су казне и колико се води поступака

Наводи да је за кривично дело изазивања панике и нереда, прописана казна затвора је од три месеца до три године.

"Оно чиме се мора пре свега руководити је тај распон казне, од минималне до максимално прописане. И засигурно никада, колико год постоје неке отежавајуће околности на страни учиниоца, не може га осудити на казну изнад прописаног максимума. Значи, не може у овом случају дати четири године", прецизирала је Рамићева.

Такође, указује уколико постоје особите олакшавајуће околности, може се ублажити казна и изрећи испод законом прописаног минимума. 

Виши суд у Београду је имао 15 поступака за кривична дела изазивања панике и нереда, али у неком дужем временском периоду.

Како наводи судија, пред посебним одељењем тог суда, такође за борбу против организованог криминала, је постојао један поступак, који је најпре квалификован као тероризам, али је у финалу суд био становишта да је у питању угрожавање безбедности ваздушног саобраћаја.

"И ту је утврђено да је учинилац био у неурачунљивом стању, тако да по самом закону се не може судити на конвенционалну казну, већ му је изречена мера безбедности и психијатријског лечења. Недавно је постала правноснажна пресуда за упућивање претњи да ће се употребити бомба.  И изречена је учиниоцу условна пресуда шест месеци до три године", рекла је Рамићева.

Каже и да су, све што је до сада дошло до суда, били појединачни случајеви, упућење, претње, односно дојављивање стране појединца.