Корићка јама - ране дубоке и после 82 године

Пред Корићку јаму, између Гацка и Билеће, почетком јуна, 1941. године, усташе су довеле 134 угледна српска домаћина из села Корита, везане су их тукли маљевима и бацали у јаму дубоку 35 метара. То је први злочин такве врсте у Херцеговини. Из Корићке јаме успело је да се спасе осморо Корићана, да сведоче о злу и изневереном пријатељству дотадашњих комшија.

У сећању тада петогодишње Милојке Курдулије, данас игуманије Христине, у манастиру Светог Јована Кроштанског, подигнутог недалеко од стратишта, још је последњи поглед на оца, кога усташе одводе. Све памти, а прошле су 82 године.

"Мајко, да изађем још мало на брег, да видим тату, како га гоне. Каже она, хајде, нећеш га видети никада више. Ја сам га онако жалосно погледала, али ми је вазда остао тај поглед, и сад кад видим туда, чини ми се као да га и сад гоне туда. А много сам оца волела", испричала је мати Христина, игуманија манастира Св. Јована Кроштанског.

Преживела је рат, судбина је одвела даље од родног села, а када се замонашила у Манасији, слика из Корита је постала још јаснија и жеља чвршћа – да се крај родне куће и стратишта подигне манастир. Ниједна, а било је безброј препрека, није је у томе спречила.

Данас је ту, да памти и приповеда, да посети и црквицу поред јаме и спомен-костурницу у центру села, где се окупљају потомци убијених Корићана. А село, ко зна какво и колико би данас било, да толике људе није изгубило.

"Јаков Ђорђо Миловић, изашао је из јаме, преживео и Други светски рат, живео часни живот, једног гатачког сељака, Србина са овог простора, доживео дубоку старост и када је умирао, на његовој сахрани је било 80 потомака. Кад узмемо тај податак, замислите колико је овде остало нерођених", каже др Огњен Милинковић, начелник Општине Гацко.

"Страдао ми отац и три стрица, а 48 Сфорцана је страдало. Корита су тада била најбогатија у Херцеговини, по свему", рекао је Милош Сфорцан из села Корита.

"Од када знам за себе, није прошла ниједна година да нисам дошао на овај помен, само је важно да не заборави нико, никад шта се десило", истиче Илија Глушац, потомак жртве у Корићкој јами.

Најмлађа жртва имала је 14, најстарија 80 година. Кости страдалника извађене су и похрањене у заједничку спомен–костурницу у центру села шездесетих година, и касније подигнут споменик.

Спомен-црквица, кажу, никла је из вапаја намучених душа, истина о Корићкој јами је дуго прикривана и за тај злочин нико није одговарао.