Грађански савет за ванредне ситуације представио смернице за превенцију насиља

Са много питања, а понекад мало одговора - тако изгледа повратак деце у школу на Врачару, две недеље од масовног убиства.

“Прво ми је рекла да је испишем из школе, питала сам је због чега? Рекла је: 'Ја не желим да будем дежурна, јер шта ако се то поново догоди, а ја сам за тим столом'. Ја сам јој рекла - наравно да се неће догодити, то се десило једном и надамо се више никада нигде, она је рекла: 'А шта ако се ипак догоди'”, прича Тања Џакула, мајка.

Одговоре на та питања, одмах након несреће понудили су психолози. Признају да су имали мало времена да припреме стручни тим који је био прва помоћ родитељима, деци и наставницима који су у тренутку трагедије били у школи.

“Прва психолошка помоћ управо се односи на ту врсту подршке, разумевања, прилике да неко искаже како се осећа, да се то подржи, да се нормализују осећања око којих се људи брину. Такође смо свесни да ће бити потреба за дугорочном подршком, онима који су највише угрожени. Са једне стране постоји ризик од развоја посттрауматског стресног поремећаја код потенцијално значајног процента деце која су била у непосредном контакту“, указује Тамара Џамоња Игњатовић, председница Друштва психолога Србије.

У синдикату сматрају да не могу променити друштво, али да могу предузети потезе који би рад у школама и вртићима учинили безбеднијим. Мисле и да би промена закона наставницима одвезала руке и вратила одузето достојанство.

“Тренутно сада наши закони нису довољно осетљиви, нити препознају оне моделе понашања који не само да могу да уруше част, достојанство и углед и ученика и запослених него не постоје ефикасни механизми који се против тога боре, тако да школа у перцепцији младог човека постаје поље где се некажњиво и без преседана може наставити са моделима непожељног понашања. Да се запосленима у школама да снажнија аутономија, да се покаже да се у нас верује”, истиче Весна Војводић из Синдиката просветних радника ”Независност''.

Препоруке стижу и од правника на адресу колега у судовима и тужилаштвима.

“У овом тренутку је морало одмах да се реагује тако што ће надлежни тужилац дати саопштење да јавност има потребне информације, али да буду те информације такве, да не крше ничија права, да буду такве да се не угрожава поступак који ће бити вођен, то је изостало”, напомиње Вида Петровић Шкеро, бивша председница Врховног касационог суда.

Упутства важе и за новинаре. Стручњаци сматрају да извештавање мора бити професионално и понављају да неадекватно може да успори опоравак, пре свега оних који су трагедијом директно погођени.