Тровање гасовима најчешћи узрок страдања у пожару, како се понашати у тим ситуацијама

Готово свакодневно букте пожари, страдају људи, остају без имовине, а у јучерашњем пожару у Новом Пазару страдало је четворо деце до шест година. Упозорења да буду опрезни до многих не допиру. Да ли је људска немарност пресудна?

Недељко Гагић, заменик начелника Управе за ватрогасно-спасилачке јединице, каже да је током ове године евидентирано укупно 4.979 различитих ванредних догађаја, од којих су најбројнији пожари.

"Од почетка године до данас на територији Републике Србије настала су укупно 3.652 пожара, од којих је 1.757 настало на грађевинским објектима, на отвореном простору 1.662 и на саобраћајним средствима 233 пожара", навео је Гагић.

Према његовим речима, зимски период, период од почетка па све до краја грејне сезоне, карактерише и повећање броја пожара на грађевинским објектима, посебно на стамбеним грађевинским објектима.

Гагић је истакао да утврђивање узрока настанка пожара није у надлежности ватрогасно-спасилачких јединица, али "из искуства могу рећи да је најчешћи узрок пожара људски фактор, било да се ради о нехату, непажњи или намери".

"Узроци пожара у стамбеним објектима су најчешће неисправни електрични уређаји и инсталација, преоптерећење електричне инсталације и остављање електричних уређаја укључених без надзора", напоменуо је заменик начелника Управе за ватрогасно-спасилачке јединице.

Како каже, у зимском периоду, када траје грејна сезона, поред наведених узрока настанка пожара, ту су и неисправни и неочишћени димњаци, неисправна ложишта, а често и неопрезно одлагање пепела након чишћења ложишта.

"Мишљење да се ружне ствари и трагедије дешавају неком другом и да се тако нешто не може десити нама, у природи је сваког човека. Овакав став доводи то тога да људи постају неопрезни и немарни, а неопрезност и немар најчешћи су узроци настанка пожара или неке друге трагедије" каже Гагић.

Свакако, како каже, не треба живети у сталном страху да ће нам се десити нека трагедија, али одређена доза пажње и опреза у животу су неопходни.

Највећа опасност од гасова 

Гагић је истакао да су пожари ванредни догађаји за које нема сумње да ће се десити, само је питање када и где ће се десити.

"Нажалост, имамо овај пожар у Новом Пазару где су живот изгубила четири мала детета, њихови родитељи задобили су тешке телесне повреде. Велика трагедија. Када настане пожар у неком стамбеном објекту, грађанима не прети опасност само од отвореног пламена, највећа опасност прети од гасовитих продуката, конкретно од угљен-моноксида", рекао је Гагић.

Додао је да је то гас без боје, мириса и укуса, лакши је од ваздуха и испуњава горње делове етаже или зграде.

"Превентивне мере заштите од пожара су мере које се спроводе приликом пројектовања, изградње и коришћења неког објекта. Оне имају за циљ да на минимум сведу могућност настанка пожара, да успоре брзину ширења пожара ако до њега дође, да омогуће брзу и сигурну евакуацију угрожених и створе услове за што брже и ефикасније гашење пожара", напоменуо је Гагић.

Како каже, нажалост, не постоји ниједна превентивна мера која може у потпуности искључити људски фактор као узрок настанка пожара, сем одговорности и опреза грађана.

"Ако је пожар настао у једној просторији стана и не можемо га сами угасити, обавезно треба изаћи из просторије стана и за собом затворити сва врата, да би тиме успорили ширење пожара. Веома је важно да о насталом пожару упозоримо остале станаре и обавестимо ватрогасце-спасиоце на број телефона 193 да је дошло до пожара и дамо им све тражене податке", каже Гагић.

Не користити лифт у случају пожара

Ако је пожар настао у подруму или неком другом стану, напомиње да ни случајно не треба користити лифт за евакуацију, јер се он у случају пожара понаша као димњак.

"Ако је степенишни простор у диму, не смемо излазити или отварати врата. Потребно је затворити врата стана и изнутра их заштитити мокрим крпама, да би се спречио улазак дима у стан. Обавезно треба да позовемо ватрогасце-спасиоце, кажемо им на ком спрату и у ком стану се налазимо, да будемо све време у контакту са ватрогасцима и слушамо њихова упутства", објаснио је.

Говорећи о опасности од плинских боца, рекао је да плинске боце, односно боце са пропан-бутан гасом које се користе за кућну употребу нису опасне, под условом да су боца, инсталација и уређај који користи пропан-бутан технички исправни.

"Ако због техничке неисправности или нестручног руковања дође до неконтролисаног истицања гаса, ствара се експлозивна смеша пропан-бутана и кисеоника из ваздуха, која испуњава простор стана или куће", рекао је Гагић.

У тим ситуацијама довољна је, како је истакао, и најмања варница која ће иницирати експлозију, што ће за последицу увек имати велику материјалну штету, а често и људске жртве.