Хоће ли нас ускоро лечити компјутери

Болести срца и крвиних судова - најчешћи су узроци смрти у Србији. То је опште познато. Оно што није опште познато, догађа се у Крагујевцу. Овде лекари у сарадњи са научницима - користе компијутерски програм - да предвиде даљи ток болести пацијента. Што пацијент има више прегледа и компјутер прецизније рачуна.

Професор др Никола Јагић из Клиничког центра у Крагујевцу каже да је битно да успеју да апликацијом, као што је њихов софтвер, пронађу критичне тренутке и места на кардиоваскуларном стаблу као и критичне пацијенте који су највише угрожени.

"Лекар сада може да препознаје и боље предвиди шта ће бити са пацијентом и да га на одговарајући начин позове на касније прегледе", каже проф. др Ненад Филиповић са Факултета инжењерских наука у Крагујевцу.

Софтвер има мана. Компијутер не рачуна у реалном времену. Треба му до седам дана да на основу унетих резултата прегледа, које и даље ради лекар, израчуна како би се пацијент могао понашати или осецати у даљој фази болести. Што више прегледа прецизнија је прогноза.

"Ми смо на неколико пацијаната то пробали и то у принципу ради, али је потребно још много истраживања и рада да то достигне обај ниво па да да буде у свакодневној употреби", каже Филиповић.

Мада је добар део лекара поборник традиционалних видова лечења, професор Јагић има други угао гледања

"Можда је претенциозно рећи да се ради о месецима или годинама, можда су у питању и деценије, али свако путовање те врсте почиње првим кораком, и важно је да се ухватите за тај воз када он крене са станице", каже др Јагић.

Вероватно никада нећемо доћи у фазу да нас компјутери лече. Али ткз.
"медицина предвиђања" без сумње ће постати окосница развоја савремене медицине. Први кораци праве се у Крагујевцу.