Највиша признања за српско здравство

Након Златне, а затим и Платинасте дипломе добијене током 2014. и 2015. године, дијамантска диплома је дошла као треће и највише признање за квалитет у раду Клиничког центра.

"Оваква признања мењају слику о Србији и српском здравству", рекао је Ристић.

За признање је великим делом заслужан тим лекара који су ангажовани у КЦС на програму трансплантације бубрега, јетри и, каже Ристић, нарочито срца, на челу са њим.

Покренута је акција да се програм трансплантације срца, који се ради само у КЦС прошири и у друге универзитетске центре – Сремску Каменицу, Ниш и Крагујевец.

Крагујевац, према његовим речима, за сада нема могућност да се у њему ради та врста хирургије, али се професор нада да ће до краја године бити урађена прва операција уграђивања срчаних пумпи за потпору рада леве коморе у Нишу и Каменици.

Како објашњава, начин лечења темељне срчане инсуфицијенције се много изменио с појавом технологије и пумпи које замењују срчани мишић који је ослабио.

Технологија је скупа, али је Министарство здравља проценило да је тај начин лечења веома ефикасан, нарочито код млађих људи, код којих срце ослаби, или због присуства неког другог вируса, или због некон другог обољења.

"Министарство је одредило значајна средства да се набави одређен број пумпи и угради људима којима је живот угрожен и који не могу дочекати трансплантацију с обзиром да донора у Србији има мало", рекао је Ристић указујући на један од проблема са којима се суочава српско здравство.

"Нико од пацијената није чекао дуже од шест месеци на пресађивање срца, али прве године било их је седам или осам и очекивали смо да ће тај број расти. Међутим, прошле године било их је пет, ове исто толико. Нема помака", рекао је Ристић.

Према његовим речима, мора се радити на едукацији лекара који одржавају доноре и разговарају са породицом, али мора се много радити и да се свест грађана промени, како би пристајали да се органи њихових преминулих употребе за продужетак живота особа којима су потребни.