Бројни проблеми приликом легализације објеката

У последњих тридесетак година, дуж Смедеревског пута, без плана и реда, изградило се највеће дивље насеље у Србији – Калуђерица. Од 15.000 кућа без дозволе их је чак 80 одсто. Од сеоцета, постало је место са око 40.000 становника. Препрека укњижби тих кућа до сада су углавном били нерешени власнички односи.

"Мој проблем је нерешена оставинска расправа људи од којих сам купила плац. Неки нису живи, неке не могу да нађем на адреси на којој се налазе", каже једна од власница кућа из Калуђерице Мејра Дедић.

Управо због тога што надлежни нису одмах тражили да се земљиште преведе на новог власника оставинске расправе трају деценијама. Многи власници приватних нелегализованих кућа сматрају да су озакоњењем оштећени, у односу на, како кажу, привилеговане инвеститоре.

"Инвеститори који раде станове добијају од локалне самоуправе струју, воду, грејање и грађевинско земљиште и буду у истом кошу као ми који смо крваво стекли и све сами и довели – асфалт, телефон, струју. Мислим да то није у реду", сматра Марко Нинковић.

Иако закон исправља неке неправде, изгледа да уводи и нове, и то према обичним грађанима, који су сами уводили инфраструктуру.

"Код примене закона о озакоњењу врло би било важно да обични грађани и они који су градили за себе буду заправо ти који ће га искористити, а не да закон искористе инвеститори који су градили силне квадрате за тржиште и зарадили на бесправној градњи. Ако би се десило да Уставни суд прогласи овај закон неуставним, онда би они вешти, а то су по правилу инвеститори, озаконили своје објекте", каже народни посланик и архитекта Бранка Бошњак.

Већина инвеститора не плаћа накнаду за уређење грађевинског земљишта. Градски челници кажу да ће се објекат озаконити тек по измирењу дугова.

"Мислим да је прошло време кад су инвеститори мислили да могу да уплате само 10 одсто и онда да варају државу. Сада напросто мора да се уплати све што је обавезно, уосталом накнаде су смањене", каже градски менаџер Горан Весић.

На име накнаде за уређење земљишта, Дирекцији за грађевинско земљиште Града Београда око 1.400 несавесних инвеститора дугује око 28 милијарди динара. Али, уколико они не измире дуг, по Закону, то ће морати да учине купци станова.