Бабићева: Корупција и даље распрострањена

Татјана Бабић је за агенцију Бета истакла да је један од најраспрострањенијих облика корупције сукоб интереса јавних функционера.

Као пример навела је такозвано "рођачко запошљавање" које је, како тврди, и даље велики проблем, нарочито у школама.

Када је реч о раду јавних предузећа, Бабићева каже да грађани најчешће указују на одабир руководства по партијској припадности и ненаменско трошење новца.

Такође, истиче се и непостојање адекватног надзора надлежних министарстава и инспекција над радом јавних предузећа, што доводи до нагомилавања дугова.

"Указује се и на велике проблеме у спровођењу јавних набавки, што је, судећи по износима, можда и највећи проблем када је реч о трошењу новца", навела је Бабићева.

Према њеним речима, нема истраживања која би прецизно показала колико новца грађани Србије и државни буџет изгубе услед оваквих малверзација.

Бабићева је рекла да је потребно прецизирати правила за одабир директора јавних предузећа и подсетила да је Агенција такву иницијативу упутила још у августу 2014. године.

"Према садашњим прописима постоје широка дискрециона овлашћења органа надлежног за именовање директора јавног предузећа, који може да, без обзира на резултате и предлог акта, са листе изабере било ког кандидата. Измена закона треба да омогући да најбољи кандидати буду бирани на ове функције", рекла је Бабићева.

Директорка Агенције за борбу против корупције као проблем навела је и то да у Србији још постоји простор за "нагомилавање функција" и истакла неопходност доношења законског решења које ће то спречити.

"Има функционера који у исто време обављају по три или четири функције. Давно је то било, али имали смо и пример рекордера који је обављао десетак послова и функција у исто време", навела је Бабићева.

Додала је да је, поред могуће корупције, у таквим случајевима потребно запитати се и да ли је неко способан да обавља толики број послова на квалитетан начин и које резултате може да постигне.

"Партије плодно тле за корупцију"

Бабићева је указала и да су, поред јавних предузећа, плодно тле за корупцију и ненаменско трошење пара и политичке партије.

"Грађани указују и на извлачење новца из јавних предузећа ради финансирања политичких странака", рекла је Бабићева и, као сликовит пример који је Агенција уочила, навела куповину улазница за фудбалске утакмице, што се касније у извештају прикаже као трошак за рад са чланством.

Бабићева је навела и да се поједине политичке странке често баве активностима које се не могу сматрати политичким, попут "хуманитарних давања или лекарских прегледа".

Према њеним речима, нису ретки ни примери да странке касне са подношењем финансијских извештаја, као и да функционери избегавају пријављивање имовине.

Као простор за манипулацију директорка Агенције за борбу против корупције види и то што закон оставља могућност да функционери пребаце имовину на пунолетно дете или члана ближе породице.

Бабићева је подсетила да Агенција нема механизме присиле којима би могла да реагује у спорним ситуацијама, већ да само може да изрекне препоруку за нечије разрешење или констатује да је неко прекршио закон.

Остатак посла требало би да обаве полиција, судови и тужилаштво, а то није увек случај, навела је Бабићева.

Агенција наилази и на проблеме у прикупљању података, па се директорка залаже да новим законом Агенцији за борбу против корупције буде дозвољен непосредан приступ подацима других органа.

Бабићева је рекла да се Агенција не суочава са директним притисцима, али да државни органи неретко игноришу или не разматрају на прави начин њене препоруке или мишљења.

Као пример навела је податак да Скупштина Србије није ни разматрала извештаје о раду Агенције за 2011. и 2014. годину.

Према њеним речима, поједини функционери ниподаштавају рад Агенције, покушавају да је сврстају на неку политичку страну и о том независном телу говоре на непримерен начин.

"И то је једна врста притиска", рекла је Бабићева.