Како ђаке приволети књизи

Довољно је да кратко време престанете да читате, па да вас коров незнања брзо захвати, својевремено је записао наш нобеловац Иво Андрић. У времену кризе читања, сваки напор је вредан хвале. Ружица Марјановић, оснивач књижевног фестивала "На пола пута", добитница је награде Витез позива, управо због афирмације читања.

Професорка Марјановић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да је циљ да се младим читаоцима покаже да постоји литература која је квалитетна књижевност и која их води ка озбиљним питањима, која им помаже да разумеју свет, да буду бољи и да разумеју људе.

"Покушавам, колико је могуће у оквиру програма који имамо, да оно о чему говоримо, да стално налазимо везу са друштвом у коме они данас живе и са основним питањем зашто се ово мене тиче", каже Ружица Марјановић.

Коментаришући повезаност лектире са светом у коме се живи, професорка каже да је светска књижевност сведена на минимум и да ту има репрезентативних примерака, али, напомиње, промене у школском програму резултирају са још народне и средњовековне књижевности.

"Зашто наша деца неће да читају, 60 епских песама у основној школи, па опет у првом разреду гимназије. Нема Томаса Мана, Брехта, Вирџиније Вулф", указује Марјановић.

Истиче да нема могућности избора текста унутар редовне наставе, да је могуће снаћи се и нешто "провући", али да то није довољно.

"Ви можете да кажете, хајде да изаберемо децу коју светска књижевност занима, па то да радимо. Мени се то не свиђа. Ја мислим да где год је добре књиге, треба је доставити до сваког детета па и оног што спава у задњој клупи, колико је могуће", каже Марјановић.

Професорка наглашава позитивна искуства са фестивалом "На пола пута", који у Ужицу постоји већ 10 година, напомињући да тај фестивал сада представља идентитет школе.

"Књижевно вече на коме имате 150, 200, 250 младих људи од којих је значајан део прочитао дела писаца који долазе, те књижевне вечери су неконвенционалне, другачије и воде их средњошколци", каже професорка.

Говорећи о томе колико лични пример у породици подстиче читање, Марјановић каже да родитељи често долазе жалећи се да деца ништа не читају, али напомиње да се деца васпитавају по моделу.

"Како, ја их онда питам, шта сте ви последње прочитали... Најчешће се људи мало постиде. Има случајева где кажу ја читам, али они неће, па добро, то је дечији бунт, али не можете тражити од своје деце да раде нешто што ви не радите", каже професорка Марјановић.

Марјановић каже да ђаке интересује шта професори читају.

"Много је слатко, нама ђаци завирују у торбе да виде шта ми то тренутно читамо. Деци често споменем шта ја тренутно читам и веома је слатко, видим како се то записује", каже професорка.

То значи, додаје, да ће неко потражити књигу.

"Мој професор књижевности на факултету је говорио: 'Ја сам професор књижевности од 0 до 24 часа и где год ме видите можете да причате о књижевности', и ми смо тај модел преузели и нeгујемо га", закључује Марјановић.