Да ли плаћамо и оно што не морамо?

Десетине ставки на рачунима за комуналије разлог су што понекад не знамо шта плаћамо. У гомили бројки, недавно се поткрало и 200 динара додатног осигурања.

"Врло ретко да погледам уопште рачун пре него што платим. Могу увек да подвале и да наплате нешто што не би требало и што ја не бих желела да платим", каже једна грађанка.

И у цену карте на Београдској аутобуској станици урачунато је необавезно осигурање. То знају само најпажљивији путници. Многи га не би платили, али нико их не пита.

"Нисам знала да је урачунато осигурање или било шта у карту. До сада ко зна колико су зарадили", наводе путици.

Пракса да се зарађује на непажњи грађана траје годинама, кажу у Јукому. Тако се крши основно право потрошача на информисаност.

"Неопходно је по закону да то буде јавно доступно свуда, да буде јасно на недвосмислен начин истакнуто обавештење путницима, те да они с обзиром да је добровољно - самоиницијативно одлуче да ли желе или не желе одређено осигурање да уговоре", каже Ана Јанковић Јовановић из Комитета правника за људска права.

Да би све било јасно, Електродистрибуција уз рачуне за струју шаље и објашњење појединачних ставки. Откад њихово тумачење не захтева посебне вештине, мање од један одсто рекламација односи се на нејасноће.

"Последње две године нисмо имали ниједно питање на неразумевање било које ставке на рачуну. Он можда јесте нешто компликованији, али већ дуго је у функцији тако да нема ставке која није јасна и која није разумљива", каже Сандра Алагић из Електродистрибуције Београд

Удружења за заштиту потрошача саветују како да наш новац не заврши у туђем џепу.

"Грађани треба детаљно да читају, и оно што потписују када говоримо о уговорима, и да просто прегледају све ставке на рачунима, шта плаћају. И наравно увек постоји кол центар за рекламације", каже Ана Велев из Центра потрошача Србије.

Осим одговорности појединца, позивају на одговорност и надлежне институције које треба да санкционишу сваки покушај крађе грађана.