Србија један од лидера у борби против сајбер криминала

На слушању, који је организовао скупштински Одбор за одбрану и унутрашње послове, чуло се и да су органи власти свакодневно изложени сајбер нападима, како из земље тако и из иностранства. До сада су успели да се одупру и заштите своје системе, преноси Танјуг.

Посебни тужилац за високотехнолошки криминал Бранко Стаменковић, навео је да је у овој години том тужилаштву пристигло више од 1.200 нових предмета по којима поступа. Прогнозе су да ће до краја године та цифра бити и 2.000.

"Наши капацитети нису довољни да се изборимо са оволиким бројем предмета", указао је Стаменковић.

Наводи да последњих година то тужилаштво има повећање броја предмета за од 25 до 30 одсто.

Додаје да 59,5 одсто свих противправних дела који се тренутно догоде у свету припадају области сајбер криминала.

Забележен је растући тренд сајбер шпијунаже и сајбер ратова, док се 20,2 одсто од укупног броја мета припада метама које се односе на органе власти.

"Овакви напади се дешавају и у нашој земљи, свакодневно су наши органи изложени оваквој врсти напада, неки су слабији, неки јаког интезитета. До сада, колико ми је познато, сви су успевали да се одупру и зашитте своје системе", рекао је Стаменковић.

Сви напади и сва извршења кривичних дела дошли су на такав начин да је барем део тих кривичних дела извршен путем одређених релеја који су у иностранству, додао је Стаменковић.

Зато је, како је указао, међународна сарадња од круцијалног значаја за борбу против сајбер криминала.

Директор Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података Горан Матић поручује да је у борби против високотехношлошког криминала учињен већи помак него у државама региона.

"Србија је у овом моменту један од лидера у борби против тог криминала на територији Балкана", каже Матић.

Додаје да је Србија у тој борби суочена са одређеним проблемима, међу којима је и то што још увек нема централизован систем надзора и примене стандарда, већ функционише по секторском моделу.

Проблем, према њему, јесте и то што није дефинисана критична инфраструктура, па се не зна шта се штити.

Додао је да је потребно дефинисати концепт приватно-јавног партнерства, нарочито када је у питању заштита сајбер простора, имајући у виду да су велики системи у Србији ушли у процес приватизације, па се може очекивати улазак страног капитала.

Како каже, неопходно је донети и стратегије сајбер безбедности и сајбер одбране, као и регулисање међународне сарадње и размене свих података који проистичу из напада.

Према речима помоћника министра трговине, туризма и телекомуникација Саве Савића, информациона безбедност је препозната као један од шест стратешких приоритета у Стратегији развоја информационог друштва до 2020. године.

"Законом је предвиђено унапређење и дефинисање правног и институционалног оквира за информациону безбедност, заштита критичне инфраструктуре и информационих система од посебног значаја, борба против сајбер напада и високотехнолошког криминала", навео је Савић.

Објаснио је да је та област веома озбиљна и важна и да сајбер напад може бити исто толико опасан колико и најмоћније оружје на планети, уколико оно на неки начин буде активирано или његов рад буде угрожен због неког сајбер напада.

"Морамо формирати национални CERT који ће превентивно деловати и координирати активности у домену информационе безбедности и решавати инциденте на интернету", зајкључио је Савић.