Монд: Мигранти у Србији добро дочекани

Париски лист Монд подсећа и на речи српског премијера Александра Вучића, који је током Самита о западном Балкану у Бечу рекао да "решење није у постављању зидова", преноси Танјуг.

Како наводи Монд, док се Мађарска правда да постављањем жице штити границу Европске уније, шеф српске дипломатије Ивица Дачић "иронично" примећује да "се Балкан суочава са таласом избеглица из ЕУ".

Тај лист, ипак, примећује да је "чињеница да мигранти у Македонију и Србију долазе из Грчке, земље која припада ЕУ и режиму Шенгена".

"Док су Срби, углавном добро дочекали мигранте, обскрбивши их храном, па чак и клештима како би продрли кроз жице", како саркастично опажа аутор текта Жак Рупник, "становништво централне Европе је осетно непријатељскије расположено".

Европа се суочава са највећим таласом миграната од оног с краја Другог светског рата и почетка Хладног рата када је велики број избеглица долазио са Истока, наводи Монд и подсећа да су управо бивше земље источног блока те које слободу кретања доживљавају као највећу корист од пада Берлинског зида 1989. године.

Исте државе бившег источног блока су се тренутно нашле на новим путевима миграција, због којих настају тензије, пише Рупник у тексту под насловом Друга Европа суочена са својим контроверзама.

Најупечатљивији пример ере после пада Берлинског зида представља Мађарска. Она је била прва земља која је 1989. отворила "гвоздену завесу" према Аустрији, омогућивши тако пролаз на Запад, односно у Савезну Републику Немачку, хиљадама Источних Немаца, додаје се у тексту.

Монд подсећа да је Мађарска у лето 2015. почела да прави жицу дугу 175 километара на граници са Србијом, како би спречила, како француски лист оцењује, "без великог успеха", мигранте да уђу на њену територију.

Све владе земаља централне Европе су, такође, противници предлога о увођењу квота о распоређивању миграната у земљама ЕУ, што је, како наводи париски дневник.

Закључује да је парадокс то да су у питању државе које су биле затворене пола века и које за главну тековину револуције 1989. године сматрају управо слободу кретања, а сада то оспоравају неевропском становништву.