Времеплов (31. август 2015)

Рођен римски цар Калигула, умро Шарл Бодлер француски песник, погинуо боксерски шампион Роки Марћано, отворена Велика школа, "Галеника" почела да производи пеницилин.

vremeplov_527.jpg

12. - Рођен Калигула, римски император (Антиум, 31. 08. 12 - Рим, 24. 01. 41). Пуно име Калигуле је Гај Цезар Германик. Отац му је био Германик чувени генерал и посинак Окатвијана Августа, а мајка Агрипина Августова праунука. Цар је постао рано у 25. тој години и у почетку је имао бриљантну каријеру, јер је владавину почео либерним мерама. Међутим тада је наступило лудило и Калигула је почео да се понаша као оријентални деспот, умисливши да је Бог и да неконролисано празни римску благајну. Из тог времена је његова наводна максима - Нека ме мрзе само нека ме се плаше. Наставио је још арогантније па је свог коња прогласио за сенатора, а за супругу је одбрао рођену сестру. После њене смрти прогласио за богињу. Међутим то га није стајало живота. Убили су га војници које је послао на поход у Британију, "заборавивши" да им обезебеди комору. Тако се завршио живот човека кога су ти исти војници пре само две деценије од милоште прозвали Калигула, што у преводу значи војничка чизмица и облачили у парадну војничку одећу коју су сами шили за њега.

Шарл Бодлер, француски књижевник умро 1867. године у Паризу. Бодлер, после средње школе путује у Индију одакле се брзо враћа и започиње живот професионалног књижевника у Паризу. Студирао је права. Поред поезије писао је критике о ликовној уметности, есеје и расправе (Романтична уметност). Славу му је донела збирка песама Цвеће зла (1857). Овo je најпознатија и најутицајнија збирка светске поезије,која је променила цео однос према поетском делу и наговестила поезију 20. века . Но, управо због тих песма осуђен је на париском суду за скаредност и бласфемију, јер су његове песме вређала јавни морал. Објавио је и Мале песме у прози (Сплин Париза) (1868). Био је зависник од опијума и хашиша. Умро је у 46. години од сифилиса.

1354. - Српски државни сабор у Серезу прогласио "Душанов законик"

1808. - Отворена Велика школа у Београду

1811. - Рођен Теофил Готје, француски књижевник
(Тарб, 31. 08. 1811 - Неји, 22. 10. 1872)

1908. - Рођен Вилијам Саројан, амерички књижевник
(Фресно, 31. 08. 1908 - Фресно, 18. 05. 1981)

1921. - Рођен Владимир Маренић, сценограф
(Чаглин, 31. 08. 1921 - Београд, 20. 02. 2010)

1930. - Умро Владан Ђорђевић, политичар, књижевник и лекар
(Београд, 21. 11. 1844 - Београд, 31. 08. 1930)

1941. - Умрла Марина Ивановна Цветајева, руска књижевница
(Москва, 08. 10. 1892 - Јелабуга, 31. 08. 1941)

1945. - Рођен Ван Морисон (Џорџ Иван), ирски рок - музичар
(Белфаст, 31. 08. 1945)

1947. - Произведен први домаћи пеницилин у земунској "Галеници"

1963. - Умро Жорж Брак, француски сликар
(Аржантеј, 13. 05. 1882 - Париз, 31. 08. 1963)

1969. - Погинуо Роки Марћано, амерички боксер, светски првак у тешкој категорији (Борк, 01. 09. 1923 - Њутн, 31. 08. 1969)

1973. - Умро Џон Форд, амерички филмски редитељ, добитник "Оскар" - а
(Портланд, 01. 02. 1895 - Палм Спрингс, 31. 08. 1973)

1986. - Умро Хенри Мур, енглески вајар, члан САНУ
(Кастлфорд, 30. 07. 1898 - Мач Хедем, 31. 08. 1986)

1997. - Погинула Леди Дајана (Дајана Спенсер), британска принцеза
(Сандрингем, 01. 07. 1961- Париз, 31. 08. 1997)

1997. - Погинуо Доди Ал Фајед, египатски милијардер
(Александрија, 15. 04. 1955 - Париз, 31. 08. 1997)

2002. - Умро Лајонел Хемптон, амерички вибрафониста и џез -композитор
(Луисвил, 20. 04. 1908 - Њујорк, 31. 08. 2002)

2005. - Умро Џозеф Ротблат, физичар, борац против нуклеарног наоружања (Варшава, 04. 11. 1908 - Лондон, 31. 08. 2005)

2007. - Умро Миленко Драшковић, новинар, уредник Првог програма Радио Београда (Чачак, 25. 02.1953 - Београд, 31. 08.2007)

2010. - Умро Владимир Харак, новинар РТВ Нови Сад и листа "Дневник"
(Гајдобра, 1956 - Будва, 31. 08. 2010)

2011. - Умро проф. др Радослав Стојановић, шеф Катедре за међународно право и међународне односе Правног факултета у Београду, дипломата, правни саветник Министарства спољних послова, један од оснивача Демократске странке и Демократске странке Србије
(Обреновац, 02. 04. 1931 - Београд, 31. 08. 2011)

2012. - Умро др Борислав Лукић, сарадник Института за нуклеарне науке "Винча" и директор Лабораторије за материјале
( - Београд, 31. 08. 2012)

2012. - Умро проф. др Милорад Тадић, професор Ветеринарског факултета Београд
(Шабац, 24. 02. 1923 - Београд, 31. 08. 2012)

2012. - Умро Сергеј Соколов, министар одбране бившег Совјетског Савеза
(Евпаторија, 01. 07. 1911 - Москва, 31. 08. 2012)

2013. - Умро Драгослав Костић, новинар, (Давидовац, 11. 06. 1933 - Београд, 31. 08. 2013)

2014. - Умро Џими Џејмисон, амерички музичар, певач групе "Survivor"
(Мисисипи, 23. 08. 1951 - Мемфис, 31. 08. 2014)

2014. - Умро др Бранко Радуловић, ортопедски хирург, један од оснивача Института за ортопедско-хируршке болести "Бањица" у Београду, професор Медицинског факултета у Београду, први председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва
(Чачак, 02. 09. 1921 - Београд, 31. 08. 2014)
 

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 04. мај 2024.
14° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво