Нови живот у "Земљи живих"

Четрдесетогодишњи Милош Шкрбић недавно је завршио лечење. Место штићеника "Земље живих" заменио је волонтерским радом помажући онима који желе да, како каже, "живот врате у своје руке".

"Био сам зависник од хероина, алкохола, свих супстанци неких деведесетих година. На самом почетку долази до сучавања са самим собом и то је једно веома болно и отрежњујуће искуство. Најтежа је та добровољна изолација, али онда схватиш да је то нешто што је врло позитивно", прича Шкрбић.

Тренутно је на лечењу више од 100 људи узраста од 18 до 50 година. Свима је заједничко да су спас у комуни потражили када више нису имали куд. За њихово потпуно излечење неопходно је да у рехабилитационој заједници проведу од једне до три и по године.

"Сви људи који су у болести зависности су трагачи за смислом. Ми им понудимо смисао. Неумесно је неком рећи само – немој да се дрогираш – дакле мораш да му понудиш алтернативу. Ми му понудимо веру као неку платфoрму у смисао за будући живот", каже отац Бранко Ћурчин, духовни терапеут.

Психотерапеут Биљана Анђелковић истиче да се групна терапија показала као метода изузетно ефикасна за таква стања зависности.

"Они су у заједници изоловани и, без обзира на то што су негде мало мотивисани када су у заједници, они то на неки начин доживе и као обавезу", каже Анђелковићева.

Нема других услова да се неко прими у центар осим његове личне жеље да се ослободи порока и зависности, кажу у "Земљи живих".

"Уколико је неко заинтересован да се овде лечи треба да попуни формулар, уради тестове на хепатитис Ц и ХИВ, обави тестове код дерматолога да нема неке преносиве кожне болести и преглед стоматолога. Када све заврши онда може да уђе и заједницу", каже волонтер Милан Раковић.

Канцеларија у Београду је у Улици краљице Наталије 76 и отворена је сваког уторка и четвртка од 18 до 21 часа. Успешност оних који су почели нови живот после тог програма прелази 80 одсто.