Строже казне за узурпацију земљишта

Чије је државно земљиште и ко га користи? Ту загонетку могле би да реше измене и допуне Закона о пољопривредном земљишту – бар тако верује министарка пољопривреде Снежана Богосављевић Бошковић, чије је министарство предлагач измена. 

Министарка је на Јавној расправи о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту у Новом Саду рекла да 49 одсто, или 240.000 хектара земљишта у Србији, није издато у закуп.

"Половина обрадивог земљишта којим располаже Србија остаје или необрађена, или бива незаконито узурпирана, чиме се губи више милиона евра годишње", рекла је министарка, нагласивши да се тренутно само у судским споровима од нелегалних корисника потражује око 22 милиона евра.

Према речима министарке, изменама и допунама Закона уводе се знатно веће новчане казне за узурпаторе, али и право локалних самоуправа да скине род у случају узурпације од стране непознатих лица.

"Измене и допуне предвиђају пооштравање санкција за узурпаторе државног пољопривредног земљишта, али и локалне самоуправе које не поштују рокове и процедуре у доношењу и спровођењу годишњег програма заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта", рекла је Богосављевић Бошковић.

Из надлежног министарства уверавају да ће сви имати равноправан третман при закупу земљишта. Мрежа за реституцију, међутим, негодује што они уопште предлажу измене Закона. Тврде да Министарство није надлежно да одлучује о отуђењу државне својине већ да њоме газдује и управља.

Миле Антић из Мреже за реституцију напомиње да је више од 89 одсто људи који потражују пољопривредно земљиште има регистрована породична газдинства.

"С друге стране, имамо организоване тајкуне и одређене групе тзв. представника паора који се и не баве пољопривредом, али се на све начине противе да се кроз реституцију разоткрије шта се све дешава са пољопривредним земљиштем", упозорава Антић.

Мрежа тражи од Владе да обезбеди попис и евиденцију јавне својине пре доношења било каквих прописа.

"Највећи проблем је то што се деси са земљиштем – да оно постане предмет и плен организованог криминала. Значи оно се користи ненаменски или ако га чак неко и користи наменски, тај убире профит за себе, а држава недовољно води рачуна о томе", каже Антић.

Нацрт тог закона је у процедури јавне расправе од 30. јула 2015. године, а предвиђено је да траје три недеље.