Преко извршитеља до издржавања за дете

Самохрана мајка К.И. се од супруга растала пре десет година. Тада се, истиче, бивши партнер развео и од детета. Алиментацију не плаћа редовно.

"Сума новца је била одређена на осам хиљада, и он је неко време ту суму новца редовно плаћао. Међутим, касније се то проредило, да сам морала поново да га тужим. Једино када му извршитељи дођу на врата, он уплати малу суму новца и онда опет ништа не плаћа", каже К. И.

Нередовно плаћање бивши супруг правда незапосленошћу. То је, истичу у Удружењу самохраних родитеља, изговор многих неплатиша.

"Ја имам 120 кривичних пријава у јавном тужилаштву. Ниједан није у таквој ситуацији да нема да плати, има их незапослених, али шта то значи бити незапослен. И мајке са којима су деца нису запослене, па се сналазе", каже Вера Тотић, председница Удружења самохраних родитеља. 

У европским земљама, сагласни су стручњаци, правосуђе је ефикасније, ређе се користи инструмент одложеног кривичног гоњења, па је и наплата боља. У Србији, када самохране мајке или очеви поднесу кривичну пријаву, најчешћи исход буде плаћање на рате.

"Ако се исплати дуг, то не улази у досије и они опет настављају да не плаћају, што опет дуго траје док не дође до оптужног предлога", каже Тотићева.

За неке родитеље, наплата дуговања ангажовањем извршитеља крајња је и нужна мера.

"Закон је прописао могућност да се наплата алиментације, када говоримо о заплани зараде, може наплатити до две трећине зараде односно пензије. Уколико извршилац не остварује зараду, постоје друга средства извршења. Друга средства извршења су попис, процена и продаја покретних ствари извршних дужника", каже Немања Протић из Коморе извршитеља.

Годинама се најављује оснивање Алиментационог фонда из ког би се плаћала издржавања за децу којој исплате касне или уопште не долазе. Тај новац би касније, уз камату, био наплаћен од родитеља дужника. Идеја за сада није реализована.