“Олуја није само прогон, то је процес који траје”

"Проблем Срба у Хрватској није само што смо изгнани, проблем је продужавање 'Олује' другим средствима. Хрватска данас не поштује законе које је донела", изјавио је један од оснивача Српског демократског форума Петар Лађевић, преноси Бета.

Он је оценио да се права српска мањине у Хрватској не поштују, упоредивши стање њихових људских права са статусом Хрвата у самопроглашеној Републици Српској Крајини за време сукоба.

Бивши саветник председника Хрватске Иве Јосиповића, политиколог Дејан Јовић, оценио је да обележавањем годишњице "Олује" Хрватска шаље поруку да је желела реинтеграцију своје територије, али без људи који на њој живе.

"Чињеница да Србија сад има дан сећања и да је један број земаља одбио доћи на параду у Загребу унело је елемент контроверзности у причу о 'Олуји', и само по себи то је врло добро", рекао је Јовић, који је смењен са саветничке позиције због ауторског текста у ком је тврдио да је референдум о независности Хрватске спроведен "у неслободним околностима".

Према његовим речима, на хрватској телевизији дуго се није могло чути да постоји било каква озбиљна контроверза око те операције.

Оснивачица Центра за суочавање са прошлошћу "Документа" Весна Трешалић подсетила је да је, према подацима хрватског Хелсиншког комитета, током и након операције "Олуја" убијено 677 цивила, између 200 и 210 хрватских бораца и око 600 припадника војних јединица РСК.

Истовремено, ни једна бивша југословенска земља није адекватно признала права цивилних жртава рата и одговорила на њихове потребе, од тренутка када су злочини почињени до данас.
"У нашим земљама смо јако лоши у окончавању ратова", казала је она, уз оцену да је сукоб у Хрватској био сложенији од грађанског рата, јер злочини у Вуковару и Дубровнику показују да је истовремено имао и димензију агресије.

Градоначелник Вуковара уочи "Олује" Драго Ковачевић оценио је да се радило о "договореном рату", у ком су елите Србије и Хрватске сарађивале у "етничком инжењерингу" који је врхунац достигао на подручју Крајине.

Он је подсетио на говор Фрање Туђмана 1997. године, у ком је хрватски председник као највећи успех своје политике навео свођење српске мањине на три до четири одсто становништва.

"Нема дословнијег признања о карактеру тог рата", закључио је Ковачевић.