Грујовићу повређено право на суђење у разумном року

Суд је констатовао да је у његовом случају повређено право на суђење у разумном року и право на слободу који су загарантовани Конвенцијом о људским правима, преноси Танјуг.

Суд подсећа да се од домаћих власти захтева да организују суђење ефикасно и да обезбеде да се све гаранције из Конвенције у потпуности поштују у поступку.

"Али, имајући у виду чињенично стање, Суд није задовољан понашањем власти које није било конзистентно са правичним балансом који мора да се постигне између различитих аспеката овог фундаменталног захтева", наводи се поред осталог у одлуци Европског суда у коју је Танјуг имао увид.

Грујовић је у притвору од 2006. године када је ухапшен у Аустрији по српској потерници а годину дана касније изручен Србији.

Прошле године је након осам година суђења првостепеном пресудом осуђен на 20 година затвора због убиства радника поште Веска Бабовића (29) у Улици Јурија Гагарина у марту 2006.

Ту пресуду је укинуо Апелациони суд и наложио да се суђење понови, али му није укинуо притвор.

Првостепено суђење до прве пресуде потрајало је због пет промена председника судског већа изазваних реформама правосуђа, па је суђење пет пута кретало испочетка.

Према речима Грујовићевог браниоца Зоре Добричанин Никодиновић, овај случај је драстичан пример који потврђује правило да је неопходно да се законом ограничи време трајање притвора.

Добричанин Никодиновић је напоменула да је одлуку којом је усвојена њена представка једногласно донело седмочлано веће Евроспког суда за људска права. О спровођењу одлуке стара се Савет Европе.

Поред Грујовића, за убиство радника поште терете се Владимир Станић и Владимир Андрић.

Европски суд је такође навео да у специфичним околностима овог случаја, не сматра неопходним да испита да ли су разлози за притвор које су навеле домаће власти били довољни и да ли су домаће власти могле на други начин да обезбеде присуство подносиоца на суђењу.

"У сваком случају, кривични поступак у питању није спроведен у складу са експедитивношћу коју захтева Конвенција", наводи се у одлуци.

Додаје се да се овај случај не заснива на комплексним правним и чињеницним питањима који би оправдали тако дугачко трајање притвора, нити се тиче организованог криминала.

Суд је такође истакао да у случајевима када се особа налази у притвору током поступка за утврђивање његове кривичне одговорности, сама чињеница да је притворен је по себи фактор који се мора узети у обзир приликом оцене да ли је пресуда донета у разумном року.

Управо због честих представки које се су се појављивале пред Европским судом због повреде права на суђење у разумном року, Скупштина Србије је на предлог Владе 15. маја ове године усвојила Закон о заштити права на суђење у разумном року.

Тим Законом се у целини уређују правна средства којима се штити то право и предвиђају делотворна правна средства која би омогућила заштиту уставног права на суђење у разумном року.

Заштита се састоји од кумулације две врсте правних средстава којима се тежи убрзању поступка то су с једне стране приговор и жалба, као и захтев за правично задовољење.