Зашто су нам неопходни млади научници

Првог човека Српске академије наука и уметности, иначе неуролога, питали смо да да дијагнозу српске науке.

"Болесник који је блед – делује болестан, али изгледа боље него што се чини на први поглед. По глави становника наш приход је од 90. до 100. у свету, а у научној продукцији наша заједница се негде котира на 50. месту. То значи да постоји озбиљна дискрепанца од онога што се наизглед улаже и што представља потенцијале ове земље и онога што научна заједница испоставља", каже председник САНУ Владимир Костић.

А, ту заједницу чини 14.000 истраживача, који су у последње четири године изнедрили више од 20.000 научних радова. Ипак, у науку улажемо свега 0,36 одсто БДП-а. Требало би макар три пута више.

"Знатан део тих младих има примања испод очекивања за једног истраживача", каже Слободан Бубњевић из Центра за промоцију науке.

Србија је на другом месту у свету по одливу мозгова у односу на број становника. Годишње из земље оде 700 високообразованих кадрова. Један од циљева Академије управо је да властима укаже на правце могућег решавања тог проблема.

"Не постоји интегрисана политика, која треба да прожме све сегменте да би човек који улази на докторске студије још тада знао шта га чека на крају пута. Један 35-годишњак који има пристојну диплому, одлично урађену дисертацију, шта после", пита се Костић.

Академик Александар Костић сматра да привреда, наука и образовање не могу да се посматрају ван координата визије коју би држава морала да има.

"Не краткорочне визије од једног до другог мандата, него од сада па за 30 година", каже Александар Костић.

Између 27 и 28 хиљада младих заврши мастер сваке године, докторске студије упише њих 2.000 и то је, каже струка, недовољно.

"Нама као земљи је неопходно да број истраживача са један-два доктора на хиљаду становника, да би били ефикасни, да знања преточимо у производе, држимо корак са светом, да тај број буде петоструко већи. Када људи који заврше докторате не буду одлазили само на универзитете или институте, онда ће земља да осети бољитак", рекла је Вера Дондур, професор Београдског универзитета.

У школовање високообразованог грађанина држава уложи око четири милиона динара. Да би га запослила, потребна је, ипак, јака привреда. На бироу за незапослене тренутно је око 850 магистара и доктора наука.