Времеплов (6. јун 2015)

Славни руски књижевник Александар Сергејевич Пушкин рођен је у Москви на данашњи дан 1799. године. Многи га сматрају најбољим руским песником и оцем модерне руске књижевности. Пушкин је међу првима у Русији почео да пише народним језиком и дистанцирао се од романтичарске књижевности популарне у западној Европи. Направио је стил који је мешао сатиру, романтику и драму. Децембра 1825. године, у Санкт Петербургу су се одржали протести и код пуно учесника су пронађене Пушкинове песме. Иако он сам није учествовао у протестима, спалио је сав материјал за који је сматрао да може да га компромитује. Пушкин је 1826. написао петицију за пуштање на слободу и након пријема код цара Николаја је пуштен. Цар Николај је одлучио да постане цензор Пушкинових дела. Иако је добио де јуре слободу, Пушкин није добио слободу кретања и писања. Године 1829, упознао је Наталију Гончареву, којом се и оженио 1831. Две године касније, Пушкин је проглашен за камерјункера. У питању је дворски чин који се обично додељује младим аристократама. То је увредило Пушкина, између осталог, зато што је веровао да му је тај чин додељен да би његова супруга могла да одлази на дворске балове. Године 1837, Пушкин је изазвао Д'Антеса на двобој, због сумње да је флертовао са његовом супругом. Први метак је опалио Д'Антес и погодио Пушкина у стомак. Овај се ухватио руком за рану и пао напред у снег. Рукама се придигао на колена, уперио пиштољ и покушао да опали. Међутим, пиштољ је био поквашен, те је Пушкин затражио да замени пиштољ, што му је и дозвољено. Опалио је, али је метак је само окрзнуо Д'Антеса. Пушкин је убрзо пренет у кревет, где је доктор покушао да му санира рану. Ипак, преминуо је два дана касније, 1837. године, у Петрограду.  

Прва филмска пројекција у Београду одржана је 6. јуна 1896. године у кафани "Златни крст" на Теразијама, данашњем "Душановом граду". Пред зачуђеним и задивљеним посетиоцима, приказивање су организовали гости из Француске Андре Кар и Жил Жирен, сарадници браће Лимијер. Била је то уједно прва филмска пројекција на Балкану. Тај датум Југословенска кинотека обележава као свој дан. Са више од 82 хиљаде копија филмова, Југословенска кинотека је једна од најбогатијих у свету. Сакупљени и сачувани материјал од огромног је значаја не само за домаћу и светску кинематографију, већ и за свеукупну културну баштину Србије и света.  

Бранислав Којић, архитекта, професор Архитектонског факултета у Београду, академик рођен је 1899. године у Смедереву. Пројектант, професор, велики познавалац и поборник очувања градитељског наслеђа, Бранислав Којић је својим свестраним радом обележио значајно раздобље новије српске архитектуре. Његов животни и стваралачки пут најбоље објашњава изјава из једног интервјуа: "Мене историја интересује ради данашњице и ради будућности, више него ради прошлости". Ђак француског лицеја у Поатјеу и српске гимназије у Ници, Којић је студирао на Уметничкој школи у Паризу, а након завршетка студија запослио се на Архитектонском одељењу Министарства грађевина Србије. Са супругом Даницом, такође архитектом, 1928. године основао је приватни пројектантски биро, а са Миланом Злоковићем, Јаном Дубовијем и Душаном Бабићем, Групу архитеката модерног правца. На Архитектонском факултету у Београду предавао је предмет. Пројектовање привредних и индустријских зграда. Међу Којићевим најуспелијим делима издвајају се: Уметнички павиљон "Цвијета Зузорић" на Малом Калемегдану, Хируршко - уролошка клиника у Београду, Студентски и Дечји дом у Скопљу, Планинарски дом на Копаонику и Палата листа "Време"(данас зграда "Борбе") на Тргу Николе Пашића. У области научноистраживачког рада, Којић је проучавао балканску профану и сеоску архитектуру, а бавио се и проблемима регионалног и просторног планирања. 

1599. - Рођен Дијего Веласкез, шпански сликар
(Севиља, 06. 06. 1599 - Мадрид, 07. 08. 1660)

1606. - Рођен Пјер Корнеј, француски књижевник
(Руан, 06. 06. 1606 - Париз, 01. 10. 1684)

1683. - У Оксфорду отворен први јавни музеј у свету - "Ешмолиен"

1769. - Велики Бечкерек (данашњи Зрењанин) прерастао у град

1812. - Рођен Иван Александрович Гончаров, руски књижевник

(Симбирск, 06. 06. 1812 - Петроград, 27. 09. 1891)

1840. - Појавио се први поштански жиг у Србији, тзв. "уоквирени Београд"

1875. - Рођен Томас Ман, немачки књижевник, нобеловац
(Либек, 06. 06. 1875 - Цирих, 12. 08. 1955)

1883. - Почела изградња железничке станице у Београду

1888. - Умро Мита Поповић, књижевник
(Баја, 03. 07. 1841 - Будимпешта, 06. 06. 1888)

1896. - Умро Милан Јовановић - Морски, лекар и књижевник

(Јарковац, 24. 04. 1834 - Београд, 06. 06. 1896)

1903. - Рођен Арам Хачатуријан, грузијски  композитор

(Тбилиси, 06. 06. 1903 - Москва, 01. 05. 1978)

1906. - Рођен Немања Вурдеља, неуропсихијатар, професор Медицинског факултета у Новом Саду (Личко Петрово Село, 06. 06. 1906 - Нови Сад, 25. 05. 2004)

1915. - Рођена Дивна Ђоковић, позоришна глумица, педагог и оперска певачица (Ливно, 06. 06. 1915 - Београд, 14. 01. 2005)

1924.  -  Рођен Војислав Кораћ, архитекта, историчар уметности, професор Филозофског факултета у Београду, директор Института за историју уметности, академик (Дебело Брдо, 06. 06. 1924 - Београд, 29. 10. 2010)

1928. - Рођена Ксенија Јовановић, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Сарајево, 06. 06. 1928 - Београд, 01. 12. 2012)

1933. - У Њу Џерсију је отворен први ауто биоскоп, могао да прими 400 аутомобила

1942. - Рођен Блејк Бејкер Канингем, амерички музичар, члан групе Џери Ли Луиса (06. 06. 1942 - Мемфис, 14. 10. 2012) 

1944. - Почела операција "Оверлорд" - искрцавање англо - америчких трупа у Нормандији у Другом светском рату

1946. - Умро Герхард Хауптман, немачки књижевник, нобеловац
(Оберсалцбрун, 11. 09. 1862 - Агнетендорф, 06. 06. 1946)

1948. - Умро Луј Лимијер, француски научник, са братом Огистом творац прве филмске камере (Безансон, 05. 10. 1864 - Бандол, 06. 06. 1948)

1956. - Рођен Бјерн Борг, шведски тенисер, светски шампион (Седертаље, 06. 06. 1956)

1961. - Умро Карл Густав Јунг, швајцарски психолог и психијатар
(Кесвил, 26. 07. 1875 - Киснахт, 06. 06. 1961)

1973. - Умрла Рајка Боројевић, књижевница, оснивач "Драгачевске задруге"
(Пјешивац, 21. 05. 1913 - Београд, 06. 06. 1973)

1976. - Рођен Владо Георгиев, музичар (Дубровник, 06. 06. 1976)

2005. - Умро Драгомир Попноваков, књижевник, библиотекар "Матице српске"
(Турија, 1938 - Чуруг, 06. 06. 2005)

2005. - Умрла Ен Бенкрофт (Ана Марија Италијано), америчка филмска глумица, добитница "Оскар"-а  (Њујорк, 17. 09. 1931 - Њујорк, 06. 06. 2005)

2008. - Умрла Вера Лубарда, сликарка, супруга сликара Петра Лубарде
( - Београд, 06. 06. 2008)

2009. - Умро Зоран Пурешевић, дипл. политиколог, новинар, главни уредник ТВ Шабац, директор ИП  "Глас Подриња", оснивач "Шабачке ревије" (Доње Црниљево, 28. 12. 1958 - Београд, 06. 06. 2009)

2011. - Умро др Драгослав Јеремић, физикохемичар, професор и декан Природно-математичког факултета у Београду (Лесковац, 1929 - Београд, 06. 06. 2011)

2012. - Умро Владимир Крутов, совјетски хокејаш, светски и олимпијски шампион (Москва, 01. 06. 1960 - Москва, 06. 06. 2012)

2012. - Умро Немања Нешић, веслач, репрезентативац
(Смедерево, 15. 05. 1988 - Смедерево, 06. 06. 2012)

2013. - Умро Том Шарп, британски књижевник
(Лондон, 30. 03. 1928 - Љафранк, 06. 06. 2013)

2013. - Умрла Естер Вилијамс, америчка филмска глумица и пливачица, светска рекордерка
(Лос Анђелес, 08. 08. 1921 - Лос Анђелес, 06. 06. 2013)