Дискриминација жена на радном месту

Након повратка са породиљског одсуства, Милица Жилић Милошевски од свог послодавца, код кога је радила 11 година, добија решење о престанку радног односа. У образложењу се наводи да је престала потреба за обављањем тог посла услед економских и организационих промена. Прави разлог је, тврди наша саговорница, дискриминација.

"Директорка ми је понудила четири опције, значи споразумни раскид уговора о раду, ниже радно место, да будем технолошки вишак или неодређена позиција у смислу да нисам добила никакву информацију о заради, о уговору, врсти послова које бих обављала, из тог разлога сам се одлучила за опцију технолошки вишак. Такође у току разговора ми је саопштила да жене са малом децом нису подобне за рад јер њој требају људи који ће радити од осам до осам", рекла је Милица.

Жене које су дискриминисане приликом запошљавања или на радном месту ретко се обраћају судовима. Углавном страхују од губитка посла, високих трошкова у поступку, а и недовољно су упућене у своја права. Досадашња пракса је показала да чак и када поступке пред судом иницира Повереник за заштиту равноправности они нису довољно ефикасни, па се дешавало да неки буду обустављени због застарелости. То свакако није разлог да се дискриминација прећути.

"Правосуђе и наравно све институције система треба ефикасно да одговоре на овај проблем и да охрабримо жене да се што више јаве", сматра повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић.

Препреке су и пред женама које покрећу сопствени бизнис. Немају капитал, немају некретнине, теже долазе до кредита. Због тога већина њих одустане, па и не чуди податак да се скоро половина предузећа које воде жене - угаси.

"Потребне су одређене мере подршке у тих првих три године критичних за опстанак бизниса пре свега се мисли на приступ тржишту, на укључивање жена у ланац добављача", наводи председница Удружења пословних жена Србије Сања Поповић- Пантић.

Системска решења и конкретну помоћ обећавају надлежни.

"Радићемо на томе да освестимо и предузећа, али с друге стране ћемо исто тако покушати да то ставимо у подзаконска акта, шта је дозвољено, а шта није када говоримо о дискриминацији. Када говоримо о женама које почињу свој бизнис радимо у делу како да им помогнемо путем субвенција, путем повезивања, с Министарством привреде и финансија и очекујемо од њих одређени план", наводи председница Координационог тела Владе за родну равноправност Зорана Михајловић.

У припреми је Закон о родној равноправности чије се усвајање очекује до краја године. И Европска комисија у извештају о напретку Србије за 2014. годину наводи да је потребно да се системски примењује законодавство које се односи на отпуштање жена на породиљском одсуству, сексуално узнемиравање и неједнакости у унапређењу и платама.