Времеплов (15. април 2015)

Леонардо да Винчи је био један од најистакнутијих умова ренесансе који је спојио средњовековно енциклопедијско знање са егзактном модерном методом опажања. Сликарство је учио код Верокија, насликавши на његовом "Крштењу Христовом" анђела који клечи. Следиле су затим: недовршене композиције "Поклоњење краљева" и "Свети Јероним", слике "Богородица у пећини" и зидна слика "Последња вечера", прво монументално дело високе ренесансе, у коме су савршено повезани ликови у покрету, с изразом драматског узбуђења. Леонардовом фирентинском раздобљу припада портрет "Мона Лизе Ђоконде", а у другом, миланском периоду настале су слике "Света Ана с Богородицом и Исусом" и "Свети Јован Крститељ". Од Леонардових вајарских радова није сачуван ниједан, па се о њиховом изгледу може судити само по цртежима и студијама. Као градитељ, Леонардо је изводио инжењерске, регулационе и фортификационе радове и стварао урбанистичке основе и планове за идеалне градове будућности. Подручје његових научних истраживања обухвата још и математику, физику, механику и анатомију, а у науци о уметности главно дело му је "Трактат о сликарству", које садржи његова запажања, закључке и поуке о сликању.

Један од твораца филозофије егзистенцијализма, Жан Пол Сартр се бавио проблемима слободе, избора и неизбежности ангажовања и одговорности писца и човека. Независни мислилац и ангажовани писац и теоретичар, оснивач је чувене ревије "Модерна времена". Позната је његова филозофска расправа "Биће и ништавило", као и дело "Критика дијалектичког ума", у коме је марксизам означио као "филозофију нашег доба". Сартрова белетристичка проза илуструје његове филозофске погледе. Најпознатија његова дела су: збирка новела "Зид", роман "Мучнина", циклус романа "Путеви слободе" и драме "Прљаве руке", "Ђаво и господ Бог", "Заточеници из Алтоне" и "Иза затворених врата". Добио је "Нобелову награду" за књижевност 1964. године.
 

У част обележавања 150 година рођења и 100 година смрти комедиографа Јована Стерије Поповића, Нови Сад је од 15 - 29. априла 1956. године био домаћин 12 најбољих драмских и оперских ансамбала из читаве Југославије. На програму су биле представе: "Родољупци","Кир-Јања", "Покондирена тиква"," Скендербег", "Глорија", "Корени",  "У агонији", "Слуге", опера "Кнез Иво од Семберије" и  балет "Лицитарско срце" Крешимира Барановића. Награду за најбољу представу Игара добили су "Родољупци" у режији Мате Милошевића и извођењу Југословенског драмског позоришта. За режију Кир - Јање награђен је др Бранко Гавела, а за најбоља глумачка остварења: Милан Ајваз, Перо Квргић, Радомир Плаовић, Љубица Раваси и Виктор Старчић.

1707. - Рођен Леонард Ојлер, швајцарски математичар, физичар и астроном
(Базел, 15. 04. 1707 - Санкт Петерсбург ,18. 09. 1783)

1764. - Умрла Жан Антоанет Помпадур, маркиза, љубавница краља Луја XV и мецена француских уметника и филозофа (Париз, 29. 12. 1721 - Версај, 15. 04. 1764)

1765. - Умро Михаил Васиљевич Ломоносов, руски научник, физикохемичар, песник, аутор прве граматике руског језика и енциклопедиста (Денисовка, 19. 11. 1711 - Петроград, 15. 04. 1765)

1800. - Рођен Џемс Кларк Рос, енглески поларни истраживач, одредио северни магнетни пол (Лондон, 15. 04. 1800 - Ајлсбери, 03. 04. 1862)

1811. - Рођена Катарина Ивановић, прва жена- сликар у Србији
(Веспим, 15. 04. 1811 - Секешфехервар, 12. 09. 1882)

1812. - Рођен Пјер Теодор Русо, француски сликар
(Париз, 15. 04. 1812 - Барбизон, 22. 12. 1867)

1833. - Рођен Михајло Полит-Десанчић, правник, писац и политичар
(Нови Сад, 15. 04. 1833 - Темишвар, 30. 03. 1920)

1843. - Рођен Хенри Џејмс, амерички књижевник
(Њујорк. 15. 04. 1843 - Челзи, 28. 02. 1916)

1865. - Убијен Абрахам Линколн, амерички политичар и државник, председник САД (Хоџенвил, 12. 02. 1809 - Вашингтон, 15. 04. 1865)

1866. - Донет први Закон о рударству Србије 

1912. - Потонуо британски прекоокеански брод "Титаник"

1912. - Рођен Ким Ил Сунг, севернокорејски политичар и државник, први председник Народне Републике Кореје (Мангјонде, 15. 04. 1912 - Пјонгјанг, 08. 07. 1994)

1913. - Рођен Танасије Младеновић, књижевник и преводилац 
(Сараорци, 15. 04. 1913 - Београд, 13. 01. 2003)

1913. - Рођен Ерих Кош, књижевник и преводилац, академик
(Сарајево, 15. 04. 1913 - Београд, 25. 05. 2010)

1920. - Основана Комунистичка партија Шпаније

1923. - Почела употреба инсулина у лечењу шећерне болести

1923. - Рођен Никита Иљич Толстој, лингвиста, праунук Лава Толстоја
(Вршац, 15. 04. 1923 - Москва, 27. 06. 1995)

1926. - Рођен Павле Угринов (Василије Поповић), књижевник, позоришни и ТВ редитељ, уредник и драматург  Радио Београда, уредник Драмског и серијског програма ТВ Београд, академик (Мол, 15. 04. 1926 - Београд, 23. 06. 2007)

1928. - Рођен Миленко Маричић, позоришни и ТВ редитељ
(Нови Винодолски, 15. 04. 1928 - Београд, 08. 10. 2002)

1933. - Рођен Живојин Павловић, књижевник и редитељ, професор Факултета драмских уметности у Београду(Шабац, 15. 04. 1933 - Београд,  29. 11. 1998)

1936. - Рођен Љубомир Денковић, вајар, професор Академије уметности у Новом Саду (Љаник, 15. 04. 1936)

1939. - У Берлину пуштена у саобраћај највећа подземна железничка станица на свету

1941. - Краљ Петар II Карађорђевић и влада Краљевине Југославије напустили земљу у Другом светском рату

1944. - Рођена Душица Жегарац, позоришна, филмска и ТВ глумица
(Београд, 15. 04. 1944)

1945. - Рођен Милисав Савић, књижевник, уредник "Књижевности", "Књижевних новина" и "Просвете", професор Универзитета у Новом Пазару (Власово, 15. 04. 1945)

1959. - Штампан први број часописа "Багдала" у  Крушевцу

1959. - Рођена Ема Томпсон, енглеска позоришна и филмска глумица (Падмингтон, 15. 04. 1959)

1967. - Објављен први број листа "Православље", гласила Патријаршије Српске православне цркве

1971. - Умро Владимир Роловић, политичар и дипломата, амбасадор СФРЈ у Шведској(Црмница, 21. 05. 1916 - Стокхолм, 15. 04. 1971)

1979. - Катастрофални земљотрес у Црној Гори

1990. - Умрла Грета Гарбо (Грета Луиза Густафсон), шведска филмска глумица, добитница "Оскар"-а (Стокхолм, 18. 09. 1905 - Њујорк, 15. 04. 1990)

1997. - Умро Здењек Млинарж, чешки политичар, секретар ЦК КП Чехословачке, организатор "Прашког пролећа" (Високе Мито, 22. 06.1930 - Беч, 15. 04. 1997)

2005. - Саобраћајна несрећа на Жабаљском мосту

2009. - Умро др Радивоје Грбић, специјалиста интерне медицине, редовни професор и декан Медицинског  факултета у Београду, покретач ултразвучне дијагностике у Србији (Попучке, 21. 03. 1935 - Београд, 15. 04. 2009)                                                                               

2010. - Умрла Јованка Бркић, новинар, уредник листа "Борба"
(Чапљина, 20. 06. 1926 - Београд, 15. 04. 2010)

2011. - Умро Владимир Ђенић, рели возач
(Сомбор, 17. 02. 1951 - Београд, 15. 04. 2011)

2012. - Умро др Михаило Павловић, професор Филолошког факултета у Београду
(Београд, 25. 04. 1926 - Београд, 15. 04. 2012)

2013. - Умрла проф. др Радмила Његић, професор Економског факултета у Београду
(Џеп, 14. 08. 1922 - Београд, 15. 04. 2013)

2014. - Умрла Роксанда Тимотијевић, историчар уметности, кустос цркве Богородице Љевишке и града Призрена
(Неготин, 11. 10. 1933 - Ниш, 15. 04. 2014)