Читај ми!

Легализација цркве у Приштини "осетљиво питање"

Градоначелник Приштине Шпенд Ахмети каже да ће због политичке осетљивости, легализација цркве Христа Спаса у Приштини бити једно од најосетљивијих питања ове врсте и да су се због тога у решавање тог питања укључиле косовска влада и поједине амбасаде у Приштини.

Ахемти је, на питање новинара Гласа Америке да ли ће садашње општинске власти у Приштини уважити дозволу за градњу цркве Христа Спаса, издату у фебруару 1999. године, Ахмети је рекао да је то политички осетљиво питање, јер већине Албанаца сматра да је та црква део Милошевићевог режима, преноси Танјуг.

"У то време, становништво је било против градње цркве у комплексу Приштинског универзитета, па се и дан-данас сматра као провокација тадашњег режима. Због политичке осетљивости, ово ће сигурно бити једно од најосетљивијих питања кад је реч о легализацији у Приштини, па зато и сад, готово шест месеци пре процеса легализације, у овај процес су се укључили Влада Косова и поједине амбасаде", рекао је Ахмети.

Градоначелник Приштине је за Глас Америке рекао да ће сви објекти који су изграђени нелегално бити третирани на исти начин, подсетивши да је 2013. године у косовској Скупштини изгласан Закон о легализацији.

"Ми смо идентификовали око 32.000 илегалних објеката, међу којима има и зграда које могу да имају дозволу, али за које ми немамо документацију. Зато смо затражили и од Православне цркве да преда документацију, па после ће по закону општина да размотри сваку градњу", рекао је градоначелник Приштине.

Ахмети не може да каже какву ће одлуку да донесе комисија, али тврди да неће бити дискриминације, али ни привилегованих.

Рок за предају захтева за легализацију илегално саграђених објеката на Косову истиче у јуну.

На територији општине Приштина постоји више од 30.000 илегалних објекта или оних за које локалне власти немају документацију да су изграђени легално.

Међу њима је и храм Христа Спаса у центру Приштине, а Глас Америке наводи да је успео да дође до документа из 1999. године којим тадашње српске локалне власти недвосмислено дозвољавају градњу.

"Секретаријат за урбанизам, грађевинарство и заштиту животне средине Скупштине града Приштине издао је 15. фебруара 1999. године дозволу за изградњу храма Српској православној цркви. Према овом документу, дозвољава се изградња храма Христа Спаса у Приштини, на адреси – улица Ваљевска број 4", пише у решењу којим је дозвољена градња храма, а наводи се и број катастарске парцеле у општини Приштина, бр. 7090/14.

Прошле године, тадашњи министар за просторно планирање и заштиту животне средине у Влади Косова Дардан Гаши изјавио је, како су пренели приштински медији, да ће храм бити срушен, јер је изграђен нелегално.

У изјави за Глас Америке, пре годину дана, појаснио је да је рушење објекта само једна од могућности.

И општинске власти у Приштини потврдиле су могућност да црква Христа Спаса уђе у процедуру рушења, ако у законском року не буде поднет захтев за њену легализацију, који истиче у јуну.

Када је почела градња храма Христа Спаса 1999. године, у Приштини је живело најмање 40.000 Срба. Пре тога, православни верници имали су само један верски објекат у граду, Цркву Светог Николе. Она је у то време била премала да прими све заинтересоване хришћане, па је нови већи храм био неопходан, сећају се стари Приштевци.

Храм Христа спаса још није примио прве вернике. Објекат није завршен, нити освећен, иако је градња давно почела и давно заустављена. Више пута је скрнављен и нападан, о чему је обавештена и полиција.

Повремено у њему бораве бескућници, а прошле године албанска певачица Ера Истрефи снимила је спот за песму "Е дехун" у коме полугола игра у овом православном храму, што верници доживљавају као увреду и провокацију, навео је Глас Америке.

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 30. април 2024.
21° C

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво