Отворени тендери шанса за уштеду

Од почетка примене Закона о јавним набавкама повећан је број отворених поступака у том послу, учествује више понуђача, и смањен је број преговарачких поступака без јавног позива.

Тако су у Здравственом центру у Чачку, набавком у отвореном поступку, остварили милионску уштеду.

"Тачно је да смо у протекле две године уштедели 21 милион буџетских средстава у јавним набавкама материјала за лабораторију, и то у 2013. години девет милиона и 200.000 и у овој години 11 милиона и 800.000. То смо уштедели тако што смо ишли путем отворених јавних понуда, односно отворених тендера где су понуђачи били у ситуацији да се надмећу у цени", каже директор Здравственог центра Чачак Радослав Милошевић.

Како је рекао, најприхватљивија цена је то што је допринело великој уштеди буџетских средстава.

Управа за јавне набавке у претходне две године била је у сталном контакту са наручиоцима и понуђачима, те указује да цена не би требало да буде једини фактор приликом избора понуде.

"Квалитет који се нама даје, који се набавља, увек је под знаком питања, зато што се фаворизује најнижа цена. Једноставно, најлакше је купити нешто што је најјефтиније, а на нашем тржишту се појављују производи који су и сумњивог квалитета, тако да се набавља често нешто што је неадекватног квалитета или неодговарајуће, јер је вођено само критеријумом најниже цене", каже Предраг Јовановић, директор Управе за јавне набавке.

Уочено је и да поступци дуже трају, па ће до краја године бити предложено да се скрате и да се граница између малих и такозваних великих набавки коригује.

"Ми бисмо предложили прво да се границе између малих и такозваних великих набавки подигне мало, поготово што су сада мале набавке заиста толико транспаренте и много је већа конкуренција него у такозваним великим набавкама", додао је Јовановић.

Недавно су већ прихваћене измене закона, којима се смањује предност домаћих понуђача. У "Транспарентности" сматрају да би било исправније укинути преференцијале у потпуности и да треба тежити што већој конкуренцији.

С друге стране, тврде, домаће фирме не могу испунити критеријуме као стране фирме.

"Када се говори о домаћим и страним фирмама, ваља имати у виду и то да се у Србији спроводе и неке набавке код којих се не примењује домаћи закон, већ директно поступци финансијера кредитора таквих пројеката. Ту онда имамо обрнуту ситуацију да се домаће фирме жале да су услови постављени превисоко, да се траже превелике гаранције које онда они не могу да испуне и да тако остају без посла", рекао је Немања Ненадић из "Транспарентности Србија".

Иако је, кажу у тој организацији, закон донео побољшања, они предлажу да се, поред осталог, боље прецизирају одредбе о грађанском надзорнику, који надгледа поступак ако наручилац спроводи јавну набавку чија је процењена вредност већа од милијарду динара.