Оставинска расправа наследница СФРЈ, прича без краја

Прошло је 14 година откако је потписан Споразум о сукцесији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, односно једанаест од када га је ратификовала Хрватска као последња међу новонасталим државама – а подели нигде краја. Имовина се међу државама бившим чланицама Федерације дели Анексима.

Формиране су радне групе, оно највредније – новац и злато и неке некретнине – подељено је. Међутим, подела свега осталог чини се да је на дугачком штапу. 

У оставинској расправи у којој се дели имовина бивше Југославије није се далеко одмакло. Још се деле дипломатско-конзуларна представништва, културна добра, уметничка дела и архива. Уметничка дела која су се затекала широм света у амбасадама подељена су, мада је једном броју уметнина изгубљен сваки траг.

"Детаљном претрагом и на првој седници Мешовите комисије отворићемо то питање и тражићемо да тамо где проценимо да су дела више вредноси, укључе и органи Интерпола. Просто, дужни смо и сукцесорима тај одговор јер сви они то потражују од нас", рекао је Вељко Одаловић, генерални секретар Министарства спољних послова.

Пошто није могуће поделити Архиву СФРЈ, документа о раду централних државних институција од стварања југословенске државе до 1991, на последњем састанку овлашћени представници држава сукцесора, надлежни за архиве, нашли су решење.

"Договорили смо се да конкуришемо за средства ЕУ ради дигитализације грађе која је од интереса за све државе сукцесоре", каже Милорад Милошевић, директор Архива Југославије.

После дуге паузе због избора у БиХ, Мешовити комитет који би међу државама сукцесорма требало да подели покретну и непокретну имовину по анексу А, састаће се ускоро, најављују у Међуресорној радној групи за спровођење тог анекса.

Директор Дирекције за имовину Јован Воркапић каже да је већи део имовине СФРЈ подељен по територијалном принципу, што значи да су државе чланице задржале имовину на својој територији, а исти принцип је примењен и за покретну имовину.

"Већи проблем представља Анекс Г, који обухвата имовину наших фирми у бившим социјалистичким републикама, а пре свега у Хрватској, где је та имовина отуђена у време када нисмо имали добре односе са њима у оквиру њихове приватизације. Исти случај је и са имовином приватних лица", рекао је Воркапић.

Када ће се састати стални Мешовити комитет, односно представници влада држава наследница сада зависи од предлога термина БиХ.