Закон о прекршајима пред Уставним судом

Да се закон мора поштовати, а казне плаћати – нема дилеме. За омбудсмана је проблем то што је казна несразмерна са учињеним. Они који нису платили казну, наћи ће се у регистру, а због тога су им нека права ограничена. Омбудсман сматра да је реч о кршењу људских права.

"Ово што је Закон о прекршајима урадио је својеврсна уцена грађана да би платили казну, онемогућава им се остваривање низа права као што су право на приватно предузетништво, право на здравствено и социјално осигурање, право да напусте земљу. Устав дозовљава могућност да нам се нешто прода да би се од тога наплатила казна, али ако нам неко не врати пасош тај пасош сигурно неће моћи да буде продат да би се наплатила казна", објашњава заштитник грађана Саша Јанковић.

Судије, међутим, објашњавају да је реч о особама које су већ осуђене за неко дело и одбијају да се понашају по закону.

"Чињеница је да када први пут читате ту одредбу можете стећи утисак да се ради о несразмери и ограничењу људских права. Међутим, овде се не ради о ограничењу права на вађење личне карте, здравствене књижице, пасоша, извода из матичне књиге, то су права која се односе на лични статус и она не могу бити ни на који начин ограничена", каже Милан Мариновић, председник Прекршајног суда.

Док судије виде позитивне ефекте закона јер је проценат наплате казне у односу на стари закон повећан више од четири пута, омбудсман сматра да је ефикасна принудна наплата могућа и без ограничења других права.

"Ако ми неко не врати пасош неће га моћи продати па од оствареног новца платити казну. Ако ми неко не изда уверење да сам платио порез, па ја без тог уверења не могу дете да упишем у вртић, то што ће оно остати кући ни на који начин не омогућава да се наплати казна", истиче заштитник грађана.

"Замислите хипотетички, али нажалост у пракси имамо такве случаје, некога ко је вишеструки повратник за прекршај из области безбедности саобраћаја, кажњаван више пута, казну није платио и сада са правом очекује од надлежног органа да му изда регистрациону налепницу, а да притом још није измирио своје обавезе за прекршај који је начинио у претходном периоду", наводи Мариновић.

Расправу о спорном члану судије виде као теоретску, а омбудсман као превентивну јер ниједан такав случај још није стигао до ових органа.