Живот са вештачким срцем

Према подацима Клиничког центра Србије, пресађивање срца у овом тренутку чека најмање 70 особа. У Србији је, међутим, све мање трансплантација – прошле године имали смо два пута мање донора него 2013. године.

За оне који немају времена да чекају – решење су и механички органи. Екипа Дневника посетила је пацијента који је први у земљи добио вештачко срце.

Мало лежи, мало шета. Како је по занимању машински инжењер, болничке дане покушава да прекрати тако што до најситнијих детаља упознаје машину која му је продужила живот и која ће га пратити док се не пронађе одговарајући давалац срца.

"Устајем, прошетам са физиотерапеутима, мало вежбам", каже Владимир Петковић који је, каже, вештачко срце схватио као неминовност. "Сад би требало да сам као здрав, ово је као здраво срце, то је, у ствари, прелаз до трансплантације", истиче Владимир.

Од уградње вештачког срца прошло је месец и по дана, и Владимир би до краја ове недеље требало да буде пуштен на кућни опоравак.

Др Емилија Несторовић, начелница Одељења за трансплантацију и механичку потпору, КЦС-а каже да је пацијент стабилно.

"Увелико је кренуо програм рехабилитације, прво са машином која је пре 15 дана замењена мобилним драјвом са којим припремамо пацијента за отпуст, учимо га како да се понаша", објашњава Несторовићева.

Као и Влада, и лекари у Здравственом центру у Панчеву, морали су да прођу обуку и упознају сваки део његовог новог – вештачког срца.

У Клиничком центру Србије је за годину и по дана урађено 10 трансплантација срца, а ослабљено срце код 20 пацијената добило је неку механичку потпору. У овом тренутку више од 70 пацијената чека трансплантацију тог виталног органа.