"Свака цигарета смета"

По потрошњи меса и млека Србија је на дну европске лествице, али зато по потрошњи цигарета предњачи. Пуши трећина одраслог становништва и 13 одсто младих од 13 до 15 година.

Више од половине становништва изложено је диму у затвореном простору, а чак 63 одсто ученика изложено је дуванском диму у својој кући. Цигарете највише утичу на хроничне опструктивне болести плућа.

"Та болест настаје због дуготрајног излагања дуванском диму првенствено код пушача, али исто тако и код особа које су пасивни пушачи већи број година и изложени већој количини дуванског дима", каже др Бранислава Миленковић, пулмолог Института за плућне болести.

Када је 2010. уведен Закон о заштити становништва од изложености дуванском диму – многима је то био мотив да потраже стручну помоћ како би оставили цигарете.

"Поред закона, данас стручну помоћ пацијенти траже најчешће и због здравствених тегоба, а и због новца, што није био раније случај", наводи др Ика Пешић из Кабинета за превенцију и одвикавање од пушења и додаје да око две трећине пацијената успешно остави пушење.

Више од половине становништва већ сада подржава измене закона којим би пушење било забрањено и у свим угоститељским објектима.

"Млади у великом проценту подржавају забрану пушења, што је заиста позитивно. Тај проценат се креће преко 80 одсто", каже др Драган Илић, директор Института за јавно здравље "Батут".

"Потребно је да забранимо пушење – као једну веома ефикасну меру на свим местима, поготову тамо где се окупљају млади, јер, ако то не урадимо данас, имаћемо велику епидемију и то више деценија унапред тешких и често фаталних болести", каже др Срмена Крстев из Комисије за превенцију употребе дувана.

Неке од водећих светских дуванских компанија зараде 120 милијарди долара годишње, а њихов извор зараде су најсиромашнији, међу којима је чак 84 одсто пушача.