Доброчинство или параван богатима?

Агенција за борбу против корупције утврдила је да је 47 корисника социјалне помоћи донирало новац политичким партијама. Две особе уплатиле су једној странци цео износ које су добиле на рачун социјалне помоћи за годину и по дана, док су остали око четвртину примљене помоћи даровали некој од политичких партија.

"Такве донације нису формално кажњиве по закону о финансирању политичких активности, али држава треба да преиспита ко су корисници социјалне помоћи. Да ли су то лица која примају социјалну помоћ зато што немају довољно средстава за живот и сматрају се угроженим катергоријама или злоупотребљавају то и део тог новца донирају странкама", каже Владан Јоксимовић из Агенције за борбу против корупције.

Када би подаци из свих извештаја о финансирању партија били веродостојни, вероватно би то био социолошки феномен. Због тога се и намеће питање има ли и колико оних који од малих примања одвајају за неку странку.

"Мислим да то може да буде повод за нека испитивања која би обавила било Пореска управа, било социјалне службе с једне стране, а с друге стране, с обзиром на то да је лажно приказивање извора прихода кривично дело, сасвим је јасно да јавно тужилаштво има довољно елемената да се позабави темом и да на крају крајева провери да ли међу онима који су приказани као донатори има људи који су послужили као параван", објашњава Немања Ненадић из Транспарености Србија.

Социјална помоћ у Србији износи од непуних 8.000 до око 18.000 динара, а неки од оних који је примају уплаћивали су на рачуне странака и до 50.000 динара.

Ресорно министарство за ову годину најављује закон о социјалној заштити, који ће другачије регулисати социјална давања. Реч социјалног радника, кажу, више ће се слушати.

"Сва прича се завршава на томе да ћемо законом решити да максимално сузимо могућност злоупотреба, не смемо дозволити да онима којима социјална помоћ није потребна, да је заиста добијају. Законским решењима ћемо предвидети другачије начине добијања помоћи али исто тако и ојачати улогу социјалног радника на терену", каже министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

Мањкавост актуелног закона о социјалној заштити јесте и то што центри за социјални рад на пример, одбију захтев за доделу помоћи на основу података с терена, али документа показују да су примања подносиоца захтева ниска па после жалбе надлежно министарство одобрава помоћ.