Жеља задужбинара чека реституцију

Када је тестаментом трговац и велики добротвор Никола Спасић завештао имовину, није слутио да ће шест зграда у центру Београда бити национализовано. Више од пола века њима располаже држава.

"Зграда је напуштена, нико о њој не води рачуна и ми покушавамо да спречимо да се опет неко не усели, да опет неко не направи штету, тако да, када нам буде враћена зграда, ми је добијемо у колико-толико добром стању", прича Војин Ђекић из Задужбине Николе Спасића.

Закон о враћању одузете имовине и обештећењу омогућио је да зграда коју је градио и у њој живео Никола Спасић буде враћена задужбини. То је само један од примера несавесног коришћења јавне имовине, упозоравају у Мрежи за реституцију.

"Зашто да се ми задужујемо, зашто да водимо толико рачуна о финансијама, о нечему чега нема, да смањујемо пензије, а с друге стране имамо толиико непописане имовине која, када се врати кроз реституцију доноси сигурне дугорочне стабилне приходе", објашњава Миле Антић из Мреже за реституцију.

Шездесетих година, државну имовину на коришћење, без накнаде, добијала су разна друштвена предузећа. Она је потом издавана у закуп, а било је и покушаја отуђења. Такву праксу, кажу у Дирекцији за имовину, решили су да прекину.

"Предузеће које је од државе добило да користи, без накнаде, неколико хиљада квадрата у центру града пре седамнаест година, није се домаћински односило према тој имовини. Издавали су је у подзакуп, чак и неким министарствима. Покушали су и да је отуђе. Влада је раскинула тај уговор који је потписан на 20 година. Сада је држава корисник сопствене имовине без посредника", каже Јован Воркапић из Дирекције за имовину.

У поступку враћања одузете имовине старим власницима и пописом државне својине, у Србији ће се уредити имовинско-правни односи, верују у Агенцији за реституцију. Напомињу да и остале институције, локална самоуправа, министарства пре свега, треба интензивније да се укључе у поступак реституције.